Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

41

нутци.... Видите ли, једва дише... Она за који секунд умире ....

— Госпођо, ви сте ноћас рањени2 — питаше ЧИНОВНИК.

— Шта кажете 2

— Рањени сте. Јелте 2

— Јесам.

— Уболи вас ножевима. Јелте 2

— Јесте.

— Колико их је било свега 2

— Тројица.

— Је ли ко од њих познат вама 2

— Није.

— Како су изгледали 2

— Један..... Ух страшан..... Био је црн у лицу... . Висок.... Имао је браду.... И.... и...

Госпођа Петровићка не могаше довршити свој говор, јер издахну....

Млого раније, пре тога, чиновник полицијски нашао је био на епавању дете Петровићево у његовом креветићу, па га онако још сањива, изнесе и предаде изван куће, породици, да га склоне и забаве.

Сада предузе преглед по собама. — Каса, у ко"јој беху новци, стајаше не дирнута. Писаћи сто не повређен. Само у једном орману, у спаваћој соби, као да беше преметано. Но ко ће показати: шта и колико Фали.... Папуче Петровићеве нађе у нереду. Једна на једном друга на другом крају. Креветске хаљине испреметане. Јастуци са подглавља бачени у ћошак. Јорган пао на под. Хаљине Петровићеве беху такође у највећем нереду. Капут стајаше за се. Прслук за се; а панталоне опет за се. Џепови на њима беху изврнути. У њима се не нађе ништа... . Кошуља на