Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

43

Ја сам се вратила с пута и ево данас је пети дан, како те очекујем. Је си ли жив, да те већ нису у (остало се не могаше прочитати; сигурно: ухватили). Дођи ми (остало је нечитко) гди седим..... Разуме се, ја хоћу новаца, јер (остало сене могаше прочитати).

Твоја Марија.

Изван сваке сумње, да је и ова цедуља морала у хитњи испасти из џепа, а можда и са шешира коме год од зликоваца.... Лопови сасма друкчије чувају крај себе свој новац и своје папире.... У поштених је људи џеп одређен за то. Код њих је на против безбеднија масна постава у шеширу, или дупли џон у ципели.... Свако по своме укусу и по својој потреби.... Али, која то писаше ову цедуљу 2... Или још боље: на кога је било управљено то неколико тајанствених речиг... Па бар да се могаше еве прочитати .... Чиновник дуго гледаше у ову цедуљицу .... Размишљаше о свему, па додаде у себи: не треба наде губити.... За тим у протоколу извиђаја написа све што нађе за потребно.... Узе собом онај шешир и ову цедуљу, изађе из куће Петровићеве и упути се својој канцеларији...

Пре евега, чиновник позва К себи и узе на испит кућне послужиоце Петровићеве. Они, са сузама у очима казиваху, да ништа о целом овом злочином делу не знају.

— Пошто су ноћас, около пола ноћи, отишли гости, ја сам, као обично, забравио велику авлијску капију — говораше један од момака. Господар је остао са госпођом горе, у својој соби. У господара налазио се је увек кључ од ходника, и он свакада