Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

45

и евоје убијце описати: онда се тај човек брзо повукао, те га на један мах некуда нестало....

Чиновник полицијски, чим дознаде за ово, одмах изађе сам на место, потражи оне људе, питаше их најтачније о свему; зактеваше, да му бар опишу, како је тај човек изгледао — али нико ништа не знаде о њему казати.....

У.

Ни на једноме месту у вароши није саобраћај толико развијен, колико на варошкој пијаци. Ту је проходња најживља, свет разнолик; ато није никакво чудо, јер на пијацу долази публика из најудаљенијих крајева вароши. Једни имају да продају, а други да купују свакидање потребе.

Ко би ишао ради шетње, па би имао времена, завиривати на све стране, могао би на једној омањој двокатној кући, баш на крају пијаце опазити на једној црној дасци црвеном бојом написано: „Кавана и гостионица код Медведа“.

___ Кућа је била ониска, слаба; на горњем спрату неколико полупаних прозора. Изгледало је, да ту нико не станује. На доњем спрату била је каваница. Пред уласком каванским, када је било кишно време, лежало је грдно блато; а када је опет било сухо, наслагано камење с једне и друге стране, једва је допуштало, да се унутра уђе....

Па и унутрашњост ове каванице није била боља. Таван низак. Греде на њему попуцале, и од дима попрнеле, Кавански зидови олупани и криви. На њима