Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

46

повешано неколико прљавих слика. И цео овај простор, од једно сто двадесет квадратних стопа, осветљавао је дању само један прозор, који је гледао на улицу; а ноћу опет само једна мала лампа, која је не светлила, већ само жмиркала на зиду више келнераја. До келнераја, па све крај зидова, с једне и друге стране, стајале су клупе у зид уковане; до њих опет тешки столови са по неколико столица...... Међу тим, што је сасма чудно, ова мала каваница имала је троја врата. Једна са улице, друга из авлијеа трећа са авлијске капије.... Што више врата а мање прозора, то лакше за ме а теже за полицију — рекао је један лупеж, када је први пут у ову каваницу ушао не

Ми рекосмо троја врата, али смо погрешили.

Ова је каваница имала четири излаза, само што се _ овај последњи, четврти излазак, није могао одмах приметити. ( десне стране келнераја, на ком се је пиће точило, био је улазак у кујну, а с леве стране на зиду, није се могло из даље ништа опазити. Но редован гост, који је добио поверење, и који је са тога са положајем каванским био добро упознат, требао је само, на једном крају, гурнути претом у дугме, које се је међу папирним шарама једва могло на зиду угледати. Врата би на мах попустила, и познати гост упао би у једну малу собицу, која није имала ни једнога прозора. Собица је била црвено 60јадисана. На средини стајао би обично округао сто, а око њега по пет шеет столица. У овој собици не беше никаквих украса нити слика. Само на источној страни, ниже таванице, стајаху плавом бојом некакве грубе црте обележене. Када би се ближе пришло, могло се је тек онда видети, да та слика представља,