Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

52

— Јест.... Колико се мука пропати, док се распрода. Сваки час стрепим — познаће когод. Ухватиће ме. А дукат је дукат, па био на мојем длану, или у руди господина управитеља полиције,...

— Оно јест тако.... Али ево има и готових новаца. ... Шта сте решили за онога механџију додаде Анушка.

— Хи.... па на њега смо ва евим заборавили

— рече црни Петар.

— А има ли дојиста новаца2

— Како да нема. Пун натучен ћемер.

— Кога има у кућиг2

— Биће по евој прилици сам. Па и да није на крају је вароши.....

— Хајдмо ноћас — додаде Казак.

— Нећу — рече Петар.

— Ја кад ћешг

— Сутра.... — А што не ноћае.... Тек је сад поноћ. — Ноћас нећу.... Ноћас хоћу да пијем.

— Е пијмо дакле....

— Ову чашу пијем теби у здравље, наша Анушко — рече Петар. Теби, која немаш Бога и неверујеш ни у што. И буди уверена, право имаш. Ти се молиш ђаволу, а ђаво може толико исто колико и Бог.....

— Доста је..... Далеко тераш — прихвати Арсен.

— Пуети га, нека говори — додаде Анушка,

— Ја хоћу, да пијем. Ја хоћу да говорим настави Џетар.:.. Где оно само стадох.... Јест код раја.... Рај се, браћо, купује за паре....

— А шта се данас не продајег — прекиде га

Казак.