Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

— Дакле, чујте ме: даубијамо.... да палимо... да отимамо....

Црни Петар не могаше довршити — јер паде пијан на столицу.

— Е доста — рече крчмарица — ви сте еви пијани. Лезите, па спавајте. Ено вам мојих хаљина. Расположите међу собом како знате. Ја одох. Како сте залармали, могла би вас и патрола чути, а онда тешко и мени и вама....

Крчмарица изађе у кавану; гости се утишаше; говор престаде, а већ после пола сахата било је све мирно у каваници код „Медведа“.

УТ.

На — чкоме друму, који води у варош, налази се и сада механа код „орача“.

У времену, које причамо, ту механу држао је под кирију некакав Ставра Цинцарин, родом из Турске.

Ставра беше старац већ у годинама, али доста снажан, вредан, него до зла Бога џанлрљив, нарочито према слугама својим. Који би момак код њега саставио месец дана у служби, тога су причали као неко чудо.

Са тога је обично старац морао радити све сам. Механу изјутра сам отварао, у вече затварао, авлију чистио, вино точио, леб доносио, и преко тога, још и кувао. ... Биоје преко мере раден. Ни но часа није могао седети залудан. Чим пукне зора, онје већ на ногама, а у вече не леже пре, док сав посао не сврши.

Али се јеоњему ииначе млого онде, у околини, говорило, Не знамо; да ли од збиље или од шале;