Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

55 тек неки су причали, да „чича Ставра“ има најмање хиљаду дуката код себе, да их јако чува и крије, да их често сам ноћу пребројава, јер су то кроз провор механски гледали. .... Неки су се чак питали: шта ће чинити са толиким новцима, када нема никога свога 2...

Једне хладне новембарске ноћи 18 .. године три путника допцкан у ноћ, закуцаше на врата механе Ставрине.

Ставра се таман спремаше да легне, када чу то куцање. Он узе свећу, отвори врата и у механу пусти тројицу, по изгледу, пиљара, од којих сваки носаше по палицу у руди а сељачку торбу на рамену.

— Добро вече, Ставра, — рече на уласку један од путника.

— Бог вам добро дао, а одкуд тако доцкан 2

— Ето, били смо по оближњим селима, да купујемо коже.

— Па где су вам коже џанум 2

— Ено их на колима, иду за нама. Хладно је, па ми похитасмо напред.... Ама, море Ставра, познајеш ли нас,... Иха.... од када се не видесмо рече најстарији од оне тројице,

— Јок, бога ми, севте вас видим.

— Како боланг 'Та зар се не сећаш Колико смо пута кодтебе свраћали, кад си оно држао механу у влашком селу.... Онда се је, море, трошило. Онда се је пило. Ала су и биле године.... Све јевтино. Купиш кожу за динар, продаш за два. Из руке у руке готове паре. Па после како јевтина жива стока, па лој, восак, све баш еве јевтино. Онда су нам боље ишле радње. Онда се је, море, текло. Зар нас, бога ти не познајеш 2