Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

— Јок, панум, не могу да се сетим.

— Баш си остарео, па и поборавио. Није замерке — е давно је било....

— Па по одавно; тек се не сећам џанум,

— Ето, шта ти је човек на овом свету — продужаваше онај путник. Док је млађи, све је добро, када остари све заборави; док једнога дана видиш њега нема.... Него, море Ставра, имаш ли што за јело 2

— Немам џанум. Све сам потрошио. Има' сам мало јаније али сум га сам поео...... Сад немам ништа. ...

— Баш ништа 2

— Имам мало еланина....

— Е па и то је добро. Дајдер мало сланине, добре ракије, леба....

— Биће... . биће.... рече Ставра.

— А зар немаш никога вечерас 2

— Немам. Били су неки сељаци сас кола, па одоше. Ја сум сам. |

— Зар немаш момака 2

— Немам.

— Зар ни једнога 2

— Сум сам.

— Бога ми тешко за тебе, стар си....

— Неваљају момци.... лопови.... краду....

морам све сам да радим. Е хе нема онај земан, како сум ја служио....

— Нема, бога ми, данас добрих слугу — продужаваше онај други путник. А можемо ли преноћити овде 2

— Можете џанум.