Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

60

— Шта радите толико — рече љутито овај лако је вама тамо у врућој механи, да видите, како је овде, на пољу, стражарити....

— Сад ћемо, него: је ли све мирног — питаше Арсен.

— Мирно....

— Јеси ли обишао са свију страна механу 2

— Јесам. Нема нигде никога. Све је у реду. Хајдете, шта се скаљујете, иначе ћу и ја у механу. Смрзох се на овоме ветру....

— Ћути бре, кицошу; зима је.... ја... . лако је хвалити се код Анушке, него да те видим ту нашали се Арсен, па се врати полагано у механу и леже на своје место.

— Шта јег — шапну Петар.

— Све је мирно. Нигди ни кога., . =

— Је ли обишао свуда 2

— Јесте.

— Готово, да се отпочне — настави Петар —. Време је, а видиш овај хрче, ништа не чује, јадна му мајка....

Ставра хркаше у дубоком сну.

Црни Петар усправи се лагано са свога лежишта, и, као оно тигар својем пљену, привуче сеон к Ставри. Посматраше га најпре неколико секунада преко главе. За тим извуче иза појаса нож и опробаше му десним палцем оштрицу. По том измахну у виси таман да га превуче преко гркљана Ставриног, када, баш у том тренутку, неко залупа на механеска врата.

Петар се брзо повуче на евоје место и захрка.

У тај мах Казак улете у механу.

— Ево их сељаци с дрвима — шапну он —. Недирајте. Мир.