Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

61

— Нека ђаво носи и тебеи њих — рече Петар. онако бајаги у хркању.

Арсен се на то насмеја.... Казак се опружи онде, крај њега, на клупи, и учини се као да спава.

На вратима се зачу јача лупа.

— Хеј механџија,... хеј Ставра.... море отварај. ... устај — викаху сељаци.

Ставра се промешкољи, протре очи, диже се с клупе, опсова сељаке, што га тако рано буде, и оде те им отвори врата на механи.

Сељаци уђоше у механу, приђоше к пећи да се огреју, за тим изађоше, те утераше кола у авлију, па се опет вратише у механу.

Кад то виде, Петар се промешкољи на клупи, протре очи бајаги од спавања, диже се; за тим приђе те разбуди другове, који се чињаху, да спавају најдубљим сном. . .. Ови поуетајаше. Петар извади паре, те плати рачун механџији. По том сва тројица узеше

торбе на рамена и кренуше се на врата. На пољу беше добра месечина. Светљаше као

у по дана. Петли појаху. Већ беше трећи сахат по поноћи. ~ — Куда ћете, џанум, тако раног — питаше Ставра.

— Идемо, да причекујемо сељаке на друму одговори Петар — Можда ће бити која кожа да се купи.

— Збогом Ставра!

— Вбогом пошли — одговори механџија, и испрати госте на врата механска......