Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

УП.

Одмах, по извршеноме разбојништву оне ноћи у кући Џетровићевој, као што смо напред видели, полиција је предузела истрагу за проналазак убица.... Свима оделењима варошке полиције беше јављено за овај случај; уз то им потанко описане све оне околности, које би могле вајдити у овом делу, и најзад беше наређено, да се пази на све.... Но, пре свега предузе се преглед сумњивих места по вароши, за која се држаше да их радо скитнице посећују, али не нађоше никаковога трага од зликоваца. Уложен беше, истина, сав труд, али у први мах, не дође се до повољног резуштата.

Распитиваху, која ли ће бити од прилике „она Марија“, којаје оно писамце писала. „Малазаху разна женека лица под тим именом, али ни једно од њих не беше она, коју баш тражаху. Једна беше жена праља; друга девојка — гризета; трећа собарица и т. д. тек ни једна од њих љубазница ли, жена ли, ономе убијци....

Једном јавише полицији, да се је у извесној каваници, тамо негде, на крају вароши, једне ноћи много пило и веселило. Каваница баш не беше на добром гласу.... Полиција оде тамо, да сазна што ближе о'томе.... Кавеџија, некакав препреден човек, који госте добро глоби а пред жандаром пузи, признаваше: да се је код њега, у кавани, целу ноћ пило, да се је певало и свирало, да еу гости били не познати, да су добро плаћали, али, да су онако пијући, чешће запиткивали: е да ли ит ко год тражи!...

Други пут сазнаде се, да се на оном месту крај воде, где лађе пристају, једнога дана некаква