Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

90

Мислили смо, да убијемо и онога Ставру механџију на — чкоме друму, али се и опет Бог умеша, и не даде нам, да извршимо и то богомрско дело... Зар није тако било Казаче2 Ти не признајеш,... Је ли... Али сад смо ева тројица долијали.... Није вајде крити.... Признајте, нема се куда.... ја се кајем.... Истина, ни кога нисам убио својом руком, али сам био присутан, када су ова моја два друга убијали... Најзад, то је опет све једно.... Довољно, ја признајем. А и морао сам, савест ме је непрестано мучила,... Ја задремам, а оно се створи убијени Петровић пред-а-мном.... Скочим да бегам, а он ме ухвати руком за рамена.... Ја легнем да спавам, а оно ми зуји једнако по ушима оно његово тешко издисање, као када је умирао.... Ја сам, дакле, господо поротници, признао дело. Кајем се и биће ми сада ваљда лакше... Јесте ли задовољни 2,... Добро је казао г. државни тужилац, да сам и ја крив.... Неерећан сам, а то је опет моја кривица... Најпосле молим, да се чини, како закон наређује.... Не молим за живот, јер на што ми је да живим 2 Само, бога вам, нек се брзо свршава што има.....

Тек што сврши евој говор, Арсен, сав блед у лицу, клону. Мал не паде... Један жандар, онде до њега, поднесе му столицу, и он се спусти на њу.

Државни тужилац уграби ту прилику, окрену се председнику и рече:

— Г. председниче! Цела ствар добила је овим јаснији положај. У искази овога оптуженика, којој се може поклонити потпуно веровање, изашли су на видик необориви докази за само дело... . Арсен, ма да је зликовац, као и ова друга двојица, први је приз“ нао дело.... Ја, дакле, нисам грешио, када сам, у почетку данашњега претреса, нападао оптуженике и