Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

103

вајућих околности, — па са тога суд пресуђује: да се Петар, Казак и Арсен, за ово дело разбојништва, казне смрћу. Поред тога, да плате све трошкове око ове ствари причињене“. —

Кад чу реч „емрт“ Петар побледе. Казак се стресе, а Арсен остаде сасма миран. Неки, који стајаху онде близу њега, причаху после, како су видели, да се је при тој речи насмехнуо....

1Х.

После месец дана извршена је пресуда над осуђенима. Не улазећи у потанко уписивање оних догађаја, од дана изречене пресуде до дана погублења, ми ћемо овде додати неколико реди из бележака чиновника полицијског, који је пресуду извршивао. Надамо се, да ће то занимати наше читаоце:....

У ...... 15. Фебруара 18...

Данас пре подне изведох из затвора оптуженике: Петра, Казака и Арсена, и прочитах им решење највишег суда, које такође гласаше: „на смрт“... Они мирно и пажљиво саслушаху осуду. Када доврших читање, Арсен рече: „сад је све свршено“,.... дубоко уздахну, окрену главу на страну, и ја опазих, како му се две крупне сузе екотрљаше низ лице... Петар беше прилично хладан, Казак напротив јако узбуђен. ... Један од њих двојице, не сећам се баш

: И писац ове приповетке ва време своје службе, као чиновник у полицији, имао је прилике посматрати неколицину осуђеника у Очи дана њиховога погублења. Белешке своје о томе, које су врло ванимљиве, а међу тим од велике користи правнику, психологу ит. д. писац намерава у скоро штампати,