Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

Ло

месец на исходу и заходу, изгледаше два пут толики, као сад.

Земни слојеви још су врели, море још десет пута веће но сува земља; за то је између оба пола владало вечно лето, лето, које је свуда равномерно због топлоте воде и висине атмосферске (парокружја).

Само оба пола земље, где коси сунчани зраци не загревају земљу, беху покривени снегом и ледом. Тамо свет напрасно прелази из лета у зиму; — као што се и на крваво сјајној звезди Марсу виђа она бела Флека, која у перихелијуму (близина какве планете према сунцу) опада, а у афелијуму (најдаље удаљење каке планете од сунца) опет расте.

Сува земља састоји се још само из разасутих острва. Већина острва имају свој вулкан, а понека и више њих. Вулканску околину покрива гола згура од лаве. Из снежних регијона (област, предео) подизаше се овај ил' онај вулкан — ледени вршак са пламеном круном. Али под ногама. вулкана простире се снажно, плодоносно земљиште, тако топло и влажно као да је изашло из недара кључавога мора на светлост дневну.

Ко зна, која је то Формација Последња није.

Папрат, коњски реп, које ми сада познајемо као ониске траве, били су тада горостасна стабла, као данас јеле; а јеле беху као тороњи велики колоси (грдосије), и, где је живела јела, ту се, уз њу, величала и палма. Биљни систем још није био са собом начисто. Било је трске, која је личила