Markov manastir

35

Они су у дугачким доламама, низ које им виси по једна бела марама, и најпосле каже Јастребов: „Велика је жалост што су уништени натписи, те се не може ни један прочитати“,7) Наглашавамо ово казивање Јастребова, наиме да су записи око српских владара, који треба да нам кажу кога који лик представља, били већ пре 1884. године уништени, те већ Јастребов не зна да нам каже, кога представља који лик од ових српских владара.

Дакле Јастребов је после Срећковића видео фреске српских владара у Маркову Манастиру, које није (по последњем исказу) видео Срећковић, а игуман Петроније који је ишао и са Срећковићем и са Јастребовим у Марков Манастир, био је други пут са Јастребовим изненађен што види слике српских владара, које није видео први пут са Срећковићем. То значи да су ове фреске за време Срећковића биле замазане лепом, који је после или сам отпао, или га је неко скинуо, да их је Јастребов после могао видети. Да ли је Дионисије избрисао и уништио записе око фрески, што је веома вероватно, или неко други, не знамо.

Сада даље, према причању данашњег игумна Маркова Манастира Макарија, дошао је 1894. године у Марков Манастир бугарски митрополит из Скопља Максим (сада митрополит у Пловдиву), и видевши фреске српских владара са српским записима (свакако запис о времену оснивања и подизања Маркова Манастира, јер су записи око фрески били већ за Јастребова уништени), наредио је да се слике и записи униште, а када се вратио у Скопље из Маркова Манастира, изаслао је отуда комисију од бугарских учитеља и свештеника да виде, како би се ове слике могле уништити. Комисија је пронашла, да се ово најбоље може учинити на тај начин, ако се слике и натписи премажу густом масном бојом, затим су послали мајстора из Скопља, који је премазао црвено жутом масном бојом цео доњи појас фрески у храму и притвору свуда около, где су били српски владари, као и запис изнад јужних врата у храму, који казују ко је и када подигао цркву св. Димитрија Маркова Манастира.5) Дакле ове фреске замазане су 1894. године коначно, и „слава“ око уништавања ових слика и записа припада бугарским митрополиту Максиму. Када је Руска Академија Наука 1900. године изаслала историјскоетнографску експедицију у Македонију (Кондаков и други), они више нису видели ове фреске, јер беху замазане.“) Овај премаз доњег појаса фрески веома ружи целину, која је сва уметнички израђена у мрамору и фрескама.

Године 1912. месеца јулија бавио се у Маркову Манастиру Г. Андра Стевановић, где је по налогу Срп. Краљ. Академије прикупљао грађу за монографију Маркова Манастира, и том приликом видео је Г. Стевановић замазани доњи појас фрески у површини 32 т= и дошао је на идеју да ове фреске очисти кемијским путем. Своју замисао Г. Стевановић је делом с потпуним успехом остварио! ), тако да данас имамо очишћених пет пуних ликова у природној величини и један погрудни (слика 38. и 39.) Површина очишћеног простора износи 45 таг.

Детаљан опис ових слика дао нам је Г., Андра Стевановић!!), те их зато нећемо описивати овде, но доносимо репродукције ових слика и додајемо опису Г. Стевановића оно, што Г. Стевановић није споменуо.

Први лик (слика 38), полазећи од иконостаса према западу у храму на северном зиду, тачно је описао Г. Андра Стевановић!:), само додајемо да је ово лице обучено у костим византијског цара, у тамно-лила дивитисиј и жуте лоре, и да су круна и лоре украшене драгим камењем. Држим, да је ово лице имало кратку браду и бркове. Десна рука је у лакту савијена и шака је на сред прсију, тако да је десна рука у положају и ставу као да благосиља, и свакако ће бити да овај лик овде благосиља десном руком. Лева рука је нешто испод десне и као да држи нешто, свакако јеванђелије. Очевидно ово лице у царској или краљевској одећи, са круном на глави, представља владаоца, цара или краља. Одмах, на први поглед, може се видети да ово није ни цар Урош ни краљ Марко, као што мисли Г. Стевановић, већ Цар над царевима Спаситељ, Исус Христос, и то на основу крста у нимбу, јер крст у нимбу има само Спаситељ као знак божанства, дочим крст у нимбу немају апостоли ни Богородица.!3) Ово је тачно спровођено у византијској и српској иконографији. Овај крст у нимбу на овој слици није јасан, јер је слика оштећена, и само је јасан леви крак од крста, и овај крак пре но што се споји са кругом нимба, прелази из праве линије и шири се, те се тако раширен спаја са кружном линијом нимба. Овако бива у Маркову Манастиру свуда на крсту у нимбу Спаситеља. А да је крст доиста у

т) Гласник 47, 56.

8) Види Срп. Књиж. Гласник 1920. бр. !, нов, стр. 372.

9) Н.П. Кондаковљђ, Македона 183—84.

10) Срп, Књиж. Гласник 1920. бр. од 1. нов. стр, 37! – 376. Годишњак ХХ!Х (1921) стр. 34—44. п Срп, Књиж, Гласник 1922, 216—220, 293–-298.

1') Срп, Књиж, Гласник, 1922,216 —220,293 —298.: Неколико профаних фреско слика откривених у Марковом Манастиру.

12) Љад, 293 —294.

13) О/агоп-ЗећаА Гег, груђуга то Борачке, 236, 419. и даље.