Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА_ пе 57

Повратак Томанин изненади попа. Био потпуно заборавио на њу, као да је умрла. Чудом се зачудио кад је, једне вечери, место Јованке њу затекао у кухињи. Стала на своје место и ради, љутећи се и гунђајући „због чудна нереда“... Као права домаћица!.. У забуни нити је поздравио добродошлицом, нити уопште знао шта проговорити. Само бленуо у њу неколико часова, посматрао је. Затим снуждено слегао раменима и вратио се у собу.

Да јој откаже, да је избаци, — није могао. Нити због света, који би га прекоравао, нити због покојнице пред којом и сад осећао као: неки страх и грижу савести. А“ обе да задржи у кући, — било би и сувише... Али зато поче чешће навраћати Јованци, посећивати је у њезиној мемљивој и чађаг вој приземљуши..

А тада се тек почеше осипати на њега погрде са свих страна. Испочетка кришом, испотаје, а кашње све јасније и гласније. Тада похиташе и звани и незвани да изрекну своју осуду. Тада га и многи пријатељи оставише.

Ш.

Неколика пријатеља остадоше му ипак верна и одана. Није зато што су били паметнији или увиђавнији него остале касабалије, него што су га више волели. Напомињаху како се може рећи да је још млад човек, здрав и како није никакво чудо ако се за час заборавио те склизнуо. Кад би био у његовом положају, склизнуо би и сваки други... Честит, поштен, доброћудан, зар да се осуди само због једне ситне погрешкег.. Напослетку, ако се праведно просуди, то и није његова погрешка. . Погрешка је што Бог попа није створио мимо друге, што му није водом место са крви напу"нио жиле. И погрешка је још у свирепим и застарелим прописима црквеним, који му не дозвољавају да се поново ожени. Граже од човека нешто

. | Е 3