Među svojima : roman

==

МЕЂУ СВОЈИМА __ - - 27

дати само млади господичићи, него и сви архимандрити, па и сам митрополит... Зато га узе за руку,. гурну му бардак под нос и меко, благо прошушка:

— Остави, Бога ти... Имаћемо кад да ио томе“ говоримо...

~

Е 1

Чаршија се увек, нарочито лети, будила необично рано. У сами разданак почну да звекећу дебели кључеви од магаза, да шкрипе зарђала гвоздена врата и да клепећу полутрули ћепењци. Дућанџије чисте дућане, намештају робу и ките ћепењке. Искашљују се, довикују један другога, попевају. Прође ли понеки муслиман, у белим хаљинама, у џамију, на молитву, или какав мајстор са алатом и са мршавим ручком под пазухом, поздрављају га и јављају се весело. Са тежацима. који се заметнули мотикама па иду на рад шале се и као тобоже препиру ... Домаћице им, буновне, неочешљане, некако кришом отварају авлијска врата. Испуштају угојене краве и стидљиво провирију иза каната. Краве, прибијајући се једна уз другу, окупљају се на сред улице и, осврћући се према вратима, ричу. Понеки екмечија, као надмећући се с њима, почне да виче хвалећи своје сомуне, док му се с друге стране,. готово са дна чаршије, још грлатије одазива онај што продаје зелење и воће. Јави се негде и какво дете па запомаже или запева; понеки бећар, припијајући ракију, весело удара уз тамбуру.

Несносна граја ова будила и Милу. Промешкољи се, протаре очи и, онако испод покривача, провири мало кроз отворен прозор. Мучно му се било одвојити од постеље. А спавати не може више... Ваљушка се, протеже, ломи. Напослетку, ослушкујући тамбуру, почне и сам полугласно да попева и прати.

Томана, која по неколико пута долазила до врата. и кроз кључаницу провиривала је ли се придигао,