Među svojima : roman

“28 - СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

чим му чула певање, журно је бежала у кухињу. Одмах износила слашко, са чашом воде, на малом, спростом послужавнику- Припита га: је ли добро спавао, је ли му постеља угоднаг.: Да се није "сакрила каква стеница2.. Па, прокљињући их све - заједно, доносила и каву и спуштала на мали, кривоноги асталчић. А асталчић претрпан књигама. Ту су и неколика романа Достојевског, па Тургењева, Гончарова. Пушкинове и Љермонтовљеве песме шарениле се мимо остале књиге, гиздавије и богатије. И она седуго размишљала и крстила се, — гледајући у везене повезе, који јој се чинили освештани као еванђеља и скупоцени, —- док би одлучила коју ће. књигу најпре да одгурне, те да начини места шољи са кавом. Некако и побожно, и са страхом, али и непријатељски у исти мах погледала би на њих, држећи се одаље и добро пазећи да коју -не обори.

Миле је неколико пута задржаб, да проговори и да се нашали с њом. Али као да није знала много -за шалу. Осмехне се некако сетно, скупивши усне и сакривајући их руком, одговори реч-две, као преко воље. Па одмах бризне у плач. И почне да спомиње покојницу, попадају. Развезе да прича само о њој "живо, неуморно. Сећа је се док је била мала, „влипацна“, док је носали у нарамку. (Сећа. се као девојке. Зна кад је шта проговорила, с ким се састала, куда ходила. Зна које јој хаљине најбоље доликовале, које јело најволела. (ве зна и о свему прича потанко, старајупи се да што не изостави, заборави. Миле је слушао не без извесног задовољства. Лешкари на постељи, пуши и полусклопљених очију слуша. Не усуђује се да је прекине и што припита .. Мајке није могао запамтити. Ни слике јој није видео никада, јер слике није ни било у кући. Па ипак чини му се као да, кроз танке пламенове дима, који се ковитлају и клизе кроз собу, благо и милостиво госмехује се на њега мило, бледо лице њезино. И као да негде у даљини болано подрхтава-_ топао, есладак глас, извијајући детињу успаванку. И мека