Među svojima : roman

НЕ МЕ

32 = СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ = Боже“ сачувај!.. Боже сачувај!.. — узвикну поп поплашен и брзо устукну натраг. — ја ти

ништа не намећем -.. Нипошто... Ја само питам. А ти, синко, како знаш ради... Како знаш...

Миле, не одговарајући више, обуче се. Узе свој штапић по средини и заједно с одем изађе на чаршију -.. Поп, коме људи никада нису изгледали толико добри колико ових дана, готово сваког заустављао, поздрављао, питао за здравље... И сваком поносито показивао на сина. Пита: би ли га познао, би ли рекао да је'то оно дете што некад голишаво трчало по чаршији. и тражило да купи шећерлема 2.. _ сваком би да прича, да говори о њему. Не пита

"је ли то право Мили или није2.. Толико је а ћутао, избегавао таке разговоре, као да га, Боже сачувај, ни имао није... Зашто сад да не отвори срцег.. Зашто да се не похвали, кад има чиме 2.

Дошавши, близу цркве, раставише се, Поп, научан да свако јутро свраћа на молитву, оде кроз тешку, дрвену капију у широку авлију црквену. Миле

прође даље, замаче кроз сокаке. |

Идући поред погурених, ниских кућица, застаје готово пред сваком. Гледа. И све му се свиђа на њима. И накривљене стрехе, покривене мрким плочама између којих одавна пробила трава, а уз натруле греде ласте сазилале гнезда. И уски прозори са испуцаним демирима и напуклим стаклима. И оронула врата са преломљеним мандалом и са ишараним канатима на којима звекири одавна зарђали.. На понеком прозору вијари се чиста, бела завесица; под другим се згурили лонци са цвећем; трећи готово обрастао у босиоку и дивљој лози. Напукли · зидови, понегде високи за два човека, понегде ниски да се могу прескочити, као да једва држе на себи читаве навиљке густог бршљана који им израстао при врху. На неким местима превесиле се преко њих пепељасте смоквове гране и росни бокори расцветаних ружа; на другим понизани сандучићи са карамфилима и жутим шебојем.