Među svojima : roman

48 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

Тек кад јој мати, ситна, мршава женица, са "жутим, набораним лицем и уским, ћошкастим ку"ковима, дође и спусти јој руку на раме, прене се, -освести. Обе стану једна према другој и немо се гледају. Ни једна ништа не пита, ни једна не од"товара, а ипак као да много кажу једна другој. Па се ухвате за руке и тихо, немо одлазе у кућу.

Мати јој још пре неколико дана опазила, како је сад Даринка немирнија него обично. Често мења место, иде из собе у собу, токорсе да тражи нешто, „а никад ништа не нађе. Стане крај прозора, иза "завесе, и гледа на улицу. Гледа некако замишљено, дуго, као да би да. преброји све пролазнике редом. Изненада се измакне, стрчи у башту и-вири преко зида... Понеки пут набере пуне нарамке цвећа и, пригрливши га на прса, пева из гласа. Читава кућа одзвања, трепери... Тада иде и шали се са сваким. Прича, говори... А понекад замукне, ни гласа да пусти. (едне гдегод у крај подними се и ћути. Ако угме књигу у руке прегледа по два-три ретка, па је спусти на колено... О чему то мислиг. Нека је тад запитају мао чему не зна да одговори. Гледа, слуша а не одговара... Не зна да одговара!

Није “је хтела испитивати, нити се намећати. Ко зна би ли п казала Само је више пазила на њу. Пратила је издаљега опрезно, пажљиво... И досетила се... Чим је видела како весело трчи пред Милу, како га нестрпљиво чека, познала · је да је сав немир због њега... Јесу ли се загледали 2. Или је то само нека игра, луда, детиња игра2... Газдиница Тата није знала шта да ради. Да зовне Даринку, да што каже, посаветујег Али зар зна некога посаветовати» Она, коју Бог није створио ни да заповеда, ни да кара, него само да ћути и да слуша!. -

Кроз тридесет година откако је удата за газду Миху, била је више робиња него домаћица у кући. Човек, који је знао и умео држати на узди читаву једну чаршију, са толико тврдоглавих и упорних људи у њој, лако је могао да укроти и притегне

~