Među svojima : roman

И = ~ __ МАРКО ЦАР

Светозар Ћоровић родио се 29 маја 1875 год. у · Мостару, где је свршио основну и трговачку школу. (Он је почео да пише врло млад, 1889 године, али се у току времена стално развијао и давао све боља и боља дела. Након разних почетничких радова, издао је — између 1903 и 1912 год. — седам збирки приповедака, у којима је сабрао цвет свога приповедачког рада. Те се збирке називају: У часовима одмора (4 свеске), Моји познаници и Комшије. У њима је Ћоровић описивао лагано изумирање старовременског света и живота по херцеговачким касабама, са мајушним заплетима и катастрофама „под сунцем и бехаром“, са локалном идеологијом и обичном везаношћу за неку љубавну историју. Ту је, у извесној мери, приказан такође и живот једне српске провинције под гвозденим аустријским режимом, живот кудикамо беднији но у другим крајевима нашег народа; живот, најзад, у ком су весели дани врло ретки били, и који је провођен добрим делом у видању отаџбинских рана. Центар, међутим, тога живота био је, и пре и после -аустријске окупације, стари Мостар, „место — вели један његов добар познавалац — нарочите књижевне активности и великог књижевног интереса“. Ту је средином 9д-тих година млада једна. група људи, међу којима и наш Ћоровић, развила необично живахан рад, окупљајући се око часописа доре. Мостар постаје у то доба једно истакнуто књижевно средиште наше, које је своју ирадиацију ширило по целој Босни и. Херцеговини, па чак и на удаљеније крајеве нашег народа. Ту у том малом Вајмару (без двора, без позоришта и без научних института) процвао је, као по чуду неком, много спомињани мостарски „ттПошт“: побратими Алекса Шантић, Јован Дучић и Светозар Ћоровић. Тој тројици хорифеја радила је уз бок читава дружина младих људи, од чести рођених Мостараца, а од чести такових, које је тамо довела јавна служба. Међу њима треба споменути Атанасија Шолу, јЈована Протића, Стевана Жакулу и Османа Ђикића. У срцима те младежи буктео је јак пламен родо–