Među svojima : roman

ПРЕДГОВОР М

љубља. Дух њихов налазио је подстицаја у зајед-ничком одушевљењу, и покрет, што га они створише, био је достојан много већег средишта и кудикамо јачих радних снага. Удаљенији свет наш дивио се ретком призору тог вредног кола младих људи, којима једини идеал беше да живе за литературу и да уживају у литерарном стварању. Сви се они питаху и загреваху једном заједничком надом: надом у скоро ослобођење и узлет свога народа путем књиге и науке. Радећи у тој средини, Ћоровић је, поред "већ напоменутих збирки приповедака, написао три овећа романа (Женидба Пере Карантана, 1905; Мајчина Султанија, 1905; Стојан: Мушикаша, 1908); две веће приповетке Јарани, 1913 и У ћелијама, 1908 и најзад неколико позоришних комада: две шаљиве игре Поремећен план и Издаје сшан под кирију (1899) и актовке Он, Адембег, Шпице у кавезу, Поврашак и веће о П и Као вихор.

Светозар Ћоровић Но Па Мостару !7 априла 1919 године. Умро је од болести коју је добио у аустријским логорима и интернацијама, у којима је провео прве три године светског рата. Оставивши овај свет у најбољим годинама, он је за собом, у рукопису, оставио један истом довршени роман, којему — попут оца који не дочека да сам окрсти своје последње чедо — не доспе да означи наслов. Тај за пишчевог живота неокрштени роман, Српска Књижевна Задруга данас ево нуди својим читаоцима, као једну књигу ХХШ.“кола својих И Пишчева најближа родбина (пошто је посмрчету требало свакако неко име дати) решила се да га окрсти: Међу својима. Она је, међутим, исто тако добро, могла да га тургењевски назове Оцеви и деца, јер се у њему, преимућствено, описује супротно схватање живота двеју генерација људи у једној херцеговачкој паланци, наиме, менталитет отаца који се труде да у своме породу очувају традицијом освештане облике живота, и менталитет синова који беже од троме и духовно учмале касабе