Menično pravo. I

9

меницу, којом су паралисане незгоде од разноликости новца, а отклоњене сметње п опасности преноса његова. Овакав беше постанак вучене менице.

Прво се јавља сопствена меница у облику домицилпране менице, као изданак обичних упутница, а из оне се касније развија вучена меница. Она првобитна упутница, то је, дакле, извор менице у опште, њен прототип; сопствена домпцилирана меница пак јесте први вид менични, а и почело вучене менице |платац првобитне упутнице, односно домицилијат сопствене домицилиране менице, јесте ембрио из којега се развија трасат обичне вучене меницеј. А првобитна цељ менице беше, да се савлада просторно растојање и без икаквих тегоба и ризика изврши пренос новца из једнога места у друго: најпре да би се добила друга потребна врста повца, а позније и ради других циљева.

|. Даљи, новији развој менице.

12. — Форма првобитне менице била је проста: меница је гласила на извесно, тачно опредељено лице, које је било њен стални сопственик, па се је онаи плаћала или њему лично, или његовом нарочитом заступнику, који се је за то морао особеним путем и начином овластити. (Ово је могло и одговарати ондашњој улози менице као простога посредника у преносу новца са места на место. Меница је тада служила саобраћају тиме, што је у њему замењивала стварни пренос звечећега новца са једног места на друго; али послужив у томе послу једноме лицу ње нестајаше за свагда: живот јој се ограничаваше само на тај један посао, а познаници јој беху два-три лица. И таква меница је учинила само да се па суву и на води отклоне или избегну било опасности за