Menično pravo. I

опходно потребна, да би се могла имати онаква слободна воља, каква је нужна за предузимање меничних обавеза. Закон налази да таква лица још нису кадра својим пословима руковати и управљати, своје правне одношаје регулисати онако како би то требало и како би то захтевали интереси њихови. Са тих разлога овим лицима се не признаје моћ да се сама и пуноважно обвежу по меници.

56. — Али п од овога правила има изузетака; имаде случајева у којима се и малољетници могу менично обвезати, у којима, дакле, п они могу имати пасивну меничну способност. А ти случаји су онда

кад малољетник има прописаног дозвољења — 55. (КЕ и 79. — да се може менично обвезати. Ово пропи-

сано дозвољење има малољетник:

а) ако му отац (5. 125. Пе зак.) или старалац (Чл. 58. закона о старатељству, 5. 19. трг. зак.) даде нарочито одобрење да се може етен обвезати или закључити какав менични посао (или ако добије овлашћење закључити какав посао, који би за собом повлачио потребу узети на се какву меничну обавезу); или

6) ако је по павршетку 17. године уредно троглалшен за пунолетнога — 5. 152. грађ. законика ; или

в) ако је се по одобрењу оца или стараоца и суда оженио, јер „онда се сматра као да је и за пунолетнога оглашен“ — Чл. 113. закона о старатељству (испореди и 5. 152. грађ. зак.) или најзад

г) ако је од оца или старалаца добио одобрење, да може сам на своју руку кућу водити, пли да у случају навршене 17. године може какву јавну трговачку или занатску радњу отворити м радити, па све то одобри и старатељеки судија. У самоме одобрењу за такова занимања налази се већ и одобрење „да за продужење тих радња може и друге нужне послове самостално свршавати“, дакле и меничне послове предузимати; само стање и посао таквих лица