Menično pravo. I

36

даје им својство пунолетника — Чл. 55. и 15. зак. о старатељству, 55. 152, 917. грађан. закон. п 55. 2. п 4. тргов. законика.

Овде је приметити, да у случајима под б)ив) менична обавеза таквог малолетника (т. ј. који је отлашен за пунолетног), ма да је по себи пуноважна, може се нашлатити из његовог непокретног пмања само тако, ако ју је нарочито одобрио старатељ имања и старат. судија; из покретног имања може се на-

платити п без овога одобрења — Чл. 114. зак. 0 старат. 54. — 2.) Она пунолетна лица, која су, по сво-

јим правним способностима, игравната са малолетнима, која се, дакле, не могу ни грађанеко-правно обвезати. Иетина наш трговачки законик ништа не говори и о овим лицима ; он само каже да малолетници немају пасивне меничне способности, Али је шпак ван сваке сумње, да њу немају ни она лица, која су грађанеским или кривичним закоником пзравната са малолетницима, која се дакле „младолетнима уподобљавају“ (55. 1. и 920. грађ. зак.) п као малолетна сматрају. Ова лица „не могу, пили им је забрањено сопственим имањем руковати“ (5. 920. грађ. и 5. 17. крив. зак.), па се никако не могу ни обвезивати, још мање менично се обвезивати. А овде долазе:

а) Сва она лица, која се по навршеној 21. години по даље задрже под родитељском влашћу, или под старатељством, из разлога које набраја 5. 191. грађ. зак. (в. 5. 588. грађ. зак.)

6) Лица која, било због својих физичких недостатака, пли због душевне пемоћи своје, или због каквих других узрока, изгубе право располагања својом имовином, па дођу под старатељство. Овде спадају лица, која су глуво-нема, слепа пглува, слепа п нема, па се пе могу ни знацима ни иначе споразумеватт; даље лица разума и слободне воље или са