Menično pravo. I

46

оспособљење може бити веома значајно при оцени трађанско-правне важности обавезе менично оспособљенога лица (55. 919—921. грађ. законика).

1.

Правно дејство обавеза менично неспособних лица.

41. — Овде се сва ствар тиче пасивне меничне способности, а ми смо већ видели која лица немају исту. Ну сада настаје шштање: ако које од пасивно менично неспособних лица ипак узме на се какву меничну обавезу (издањем, акцептирањем, преносом менице и т. д.), онда шта бива са овом; да ли, како и у колико може важити таква обавеза“

Најбољи, јер најопштији одговор на ово шитање јесте: све обавезе по меници, које потичу од лица што немају пасивне менимне способности, не сматрају се као меничне обавезе, немају менично правне важности против ти лица. И баш у овоме порицању важности оваквим обавезама и лежи правна санкција законских прописа о меничној неспособности. Алп, ако је ово један општи пришцип, то ппак не смета запштати се даље: да ли те обавезе имају ма какву и ма колику важност И при одговору на ово штање ваља разликовати два случаја по то:

42. — Шрви је случај у коме се меничне обавезе неспособних лица сматрају као проста грађанска обвезатељства. () томе важи пропис:

5.

(8.

Менице издате од сељака, простог војника и војника нигжег чина, од подиоручика гаркизонске војске, и жене удате бев саизвољења мужа, сматрају се у приврењу на њиг као проста

грађанска обвезателства,

На првом месту примети је, да се ово односи на сваку меничну изјаву, а пе само на издање ме-