Menično pravo. I

41

нице, како би то по тексту изгледало. Дакле, ако су меницу ма како потписали, ако су по меници ма какву обавезу на се узели: сељаци ратари, редови пи нижи чинови сталног кадра или удате жене без одобрења мужевља, онда се дотична обавеза по меници, као п ова сама, сматра у погледу на ова лица као проста грађанско-травна обавеза. И каква ће даља правна дејства, какве ће стварне вредности имати таква обавеза, то се ни мало не тиче меничнога, већ чисто грађанскога права. (Приметити је још да п обавеза удате жене по меници не мора бити ни проста грађанско-правна обавеза, ма да се то вели тако у самоме закону. Она ће бити: или пуноважна менична обавеза, ако постоји мужевље одобрење пили иначе могућност обвезивати се, или никаква обавеза, ако ни једно од тога не постоји — 5. .920. грађ. зак.).

(ве пак обавезе, и ако се Па као грађанске, пшак неморају имати и све грађанско-правне Форме; ва њих у погледу Форме важе прописи меничнога права (неппеменог могу потписати сведоци и т. д.).

42. ћав. — И даље, ове обавезе имају грађанско правно дејство само против лица, која су их на се узела ; према осталим лицима оне имају обично дејство меничне обавезе. 'Гако н. пр. пренос извршен од сељака је за овога грађанска обавеза; али он ипак жиратару даје сва права према осталим лицима, као кад би га извршило и неко менично способно лице.

48. — Други случај је у коме се обавезе песпособних лица по меници пе могу пп узети као ма какве обавезе. 0) томе важи пропис:

5. 49.

А меница од малолетника, без дозвољења оца или тутора издата у смотрењу младољетника пе важи ништа, осим ако је отуда добивено у његову корист припало, чега се накнада ипак у обичној грађанској парници тражити може,