Menično pravo. I

48

И ово се не односи само на пздавање менице, него и на свако друго менично изјашњење акцепт, пренос п т.д. Дакле, ако је малолетник без надлежног одобрења примио на се какву год меничну обавезу, онда таква обавеза не би према њему пмала никакве важности, не бп вредила ништа, ни по меничном нити по грађанском праву. Таква обавеза малолетникова не би важила ни као менична, нити као проста грађанско-правна обавеза, пошто се п по грађанскоме праву малолетник сам собом не може задуживати, не може сам чинити никаква теретна уговора — 5. 588. грађ. законика.

Од овога правила пма два пзузетна случаја, у ко-

јима п оваква обавеза малолетникова — дакле по меници п без надлежног одобрења = може повлачити

његову грађанско-правну одговорност, меничну нпкада. Ти су елучајп:

а) Први који предвиђа горњи 5. 19. јесте онда: кад је она вредност, што је малолетник за своју обавезу по меници добио, утрошена на његове праве потребе, дакле, „ако је отуда добивено у његову корист припало.“ Јер у томе случају допета не оп било разлога допуштати малолетнику, да се неправедно ко-

ристи на туђу штету — пспореди п 25. 594 и 916: грађ. законика, = Напоменутп је овде, да је редак-

ција горњег 5. таква, да пзгледа као да би у томе случају и сама дотична обавеза по меници опла важећа као менична обавеза. Ну то није, нити може бити, Јер овде закон само даје право накнаде оштећеноме по то у толико, у колико је се овај малолетних у ствари користио, а пе у колико је п примио, или на колико меница гласи. Према томе, оваква обавеза малолетника не сматра се као правно пуноважна менична обавеза, већ сам факт неправедне користи сматра се као узрок његовој грађанско-правној одговорности.