Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

5 града у Карлштадтѣ кЪ Г. Іоанну Димпчу, моему Уяку, ове сердцепронзителне рѣчи: „ПлаЋе овде никакве „ неймамЪ, кромѣ препитанїя. Од„ кадЪ самь прешао овде, ни єдна „ геограФЇа нїесе продала: нити се „ овде за книге мари.“ и повышше : „ - - - - и самЪ умѣренно живимЪ. „ — Не тужимсе , но кажемЪ, здо „ есть. — “ \ Намѣсто полученія не те цїле Вторе Частя СохГранїя Вецгя само, но. и їоцгє каквогЪ ДосїѳеевотЪ Сочиненія, за ко'има не неправично бяше изгледаши, и у коима хтяше’нѢгово народолюбїе, нѢгово веідевѢдство, нѢгово сладкорѢчїе, у вышшемЪ него икада блистати степену — како жалостно бы мени, послѣ толикогѣ времена и толики приключенія, опеть узрѢти онай истый не довершенъ РухолисЪ} какогодь што потао бяше, изЪ Терста, са іб бѣлы бѣлцаты поллистова оне исте непописанне хартїе на краю! А што и ово 0самнаесшь Глава нїе свеконечно пропало, хвала и дика на свегда единому Г. Мї•' I • • / -