Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

6 *5&О0& Мгхаялу Павловичу, градьанину и купцу Земунскому, коему тай РухолисЪ, їоіце откако Г. Досївеїі, бавіівшїйсе у Земуну, у нѣга обтпаваше, све на сердцу лежанге. Чувшпї о повратку у нѣдра машере свїю Землѣ 72-годшцні ллотп безсмершнога духа и имена Досїѳеева. я таки препоручїо бѢхЪ ревенному Г. Мїхаияу, да бьгсе постарао колхшо е могуЋь дознати, у кога є лосліднъїїї и нѣму познанный онога РухолисЪ • бы ли се могао отонуда добыты; нкадЪ бысє добыо, были се могао на нашой Аустрїйской, илиовдена тада французской, страны печатати—запѣло державши я, да бяше колико толико продуженЪ, и тко зна каквымн за ондешня обстоятелства списаніями. ОтвѢтЪ ми бы, да Г. Досїѳеа кнпге, по лисменному Завііцанїю нѢгову, принадлежаху Народному Бѣлградскому Учнлшцу, гдѣ валя да бяше , рече, и лосліднъїи нѢговЪ РухолисЪ. На годину дана послѣ — у Юнїіо 1512 — каза ми у Земуну истый любсз -