Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

8 ниши выше шша пнсатн! . . .), да РухолисЪ нѢговЪ надписанъ буде „ Ме„ знмацЪи послѣднѣ дѢте! И о лосяїлньон Сократа Сербскога ђолъя приповѢда ми такодье нетто шада истый; о нѢговымЪ расположеніямъ сирѢчь у нѢговомЪ Завіцапію. Падне мн у овой прнлуны на умЪ Еллннскога Платонаі благоговѣйно сачуваный, и изванЪ благодарны му Потомака обѢручке хранимый, тестаменіпЪ: у коемЪ, медьу ДругимЪ малоцѢнностма, и о найманьой сірньичицы, што о уху ношаше, нетто є мило и важно чптати. И кадЪ се ту (по извѣстному знаныо) Прїетель, мене ради, оному нетто чу* дьаше, моямысаль нсходьашена другоячїе и драже домогателство. Но овому и иному коечему сгоднїе Ће бы пт мѣсто у Собранію Сміснца Г. /Іосїѳеа , кое Ђе починятисе пресловутомъ нѢговомЪ Первородномъ изЪ Дал маніе ЕухвицомЪ! - ! - ! а заключаватисє нѢговымЪ лослїднъямЪ ЗавііцанїемЪ. — Важна, изнеиада, їоціе єдна отЪ