Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

7 ЬезнѢйшїй Г. Павховнчъ, да книге оне бяху, гдѣ и прїе, и све овда предЪ Прєподоб : Ошп: БїхентїемЪ РахиЋемЪ ФенечкимЪ; но РухолисЪ да се бяше лосктпао! у послѣднѣ Г. Досїзеа часе послуживавінїй га, и отЪ пре приверженно навезывавшїіімусе, ондешньїйтерговчиЋь презыменемЪ Релизъ > уягмїо бяше тай РухолисЪ, и предао ганѣкоему русскому Капетану (Сербину) да га даде, за рачунЪ обоине, печаташи гдѢгодь у Руссїи. Но,, на среЋу! овай, не отшедшп далѢ отЪ Влашке или Кара-Богданєке, по внезапной противной наредбы узЪима вратитисе у Сербію, чаятелно не безЪ Рухолиса, кой тако овда, по мнѣнію Г. Мїхаила, мораше опеть быти у РелиЋа. Са свимЪ іішм’Ь у оно мало — сватбены моега уяка — дана, не имасмо ни времена ни сго-де, белѣ о томѣ увѢртписе, или што ходатайствовати. — Придодаде ми заєдно, отЪ Г. Досїѳеа родъахомЪ (како и уякЪ мой) званый, Г. Павхођиііъ , да є СписателѣЕа за живота была воля (кадЪ зарь ямачно веѢп видѣ6 6Ѣ, да дѣла неЋе продужити^'уУУ ниши/ V

і

'