Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

9 ѳшЪ ' Досїѳеа ОРрадовича своимЂ СерЬлІЗмЪ книжица! Препоручившій у Земуну стварь пакп и паки усердію ПрїешелЂву, и отЪ тада оссіыля Родъахову} я возврашимсе у МлЪтке, гдЂ на годину дана топервь — у Юнїю 1813 — прерадостно добыемЪ отЪ нѣга сл'БдуюІбе писмо, у коемЪ снЪ не иначе, него као да сушее извоевао бяте златно Ясоново руно, усклицава: „ІДожелисмо, „ получисмо ! — Ешо кЪ Вама нЪ и,, сше! Вторе Частя СоВранїя Вецепі преко „ ВашегЪ уяка. — Реля при смерти! ,, но корыстолюбивъ, и едва ми є веЋь „ одпусти. — Заіцо да другій дос/не, „ говорате, кадЪ могу самЪ? Окре5, нуо быо, да ю онЪ самЪ даде печа„ тати у Будиму: после звао имене у ,, дружство .• и ако бы, како є увекЪ бо„ лешливЪ, медьутимЪ умрео, оста„ вляо е мени свой дЂлЪ, као некїй мї„ разЪ: анипошо дамиепрода. Одго„ вараюЋи га свакояко одЪ нЂгове мы„ ели, инайпосле, да є онЪ нїе одЪ По„ койнога хорыстн ради ухрао , но само ,, да се не изгуби, шина се не помог. „ немЪ.