Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

нїимЪ учиниши желЪхЪ. То исто чк нитЋесе, у препечатаванью, и сЪ другими Досїѳеевымн дѣлами, исасвкми предье утвердьеннога правописанія изданными, коя среЋна буду да се препечашаваю. То исто чинЙно бы и са свїю древньи Списателя дЂлы, кои, пишуЂи, нити могоше нити марише толико мотрѢтп, како гшсаху ^ колико, шта и како у писзчу в'Бшаху. Друго, чега кЪ СмісицамЂ не могу отложити, Сетъ слЪдуюѢе. НегдЪ на годину дана прїе, нєгоЋу я ссени 1803 у Терсшу первый путь свидЪтисе и пристатисЪ ПросвЂтоначалникомЪ Сербскимъ, нетко у писму некаквомЪ кЪ некому отвалїо 6Ђ попреко као сЂкпромЪ, да е ДосіѳеевЪ єзыхЪ , пнему застерв\ено, дангубно , н отметно. Печатнѣ то, за свою іуедню, едва ичекаю; пакЪ пос\ѣ быва, да у писанью езыка мораіе Сішсательн отЪ ньнхЪ; а не обратно, зависѣтн. — И право намЪ є! а мы стоймо у своемЪ характеру, и печатаемо Сербльи СерблѣмЪ, сербски, сербскомъ своібмЪ АзбукомЪ