Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

52 сішо ! Подье по реду кЪ оныма, кое онЪ за найболѢ свсе почшповаше пріятелѣ. Првый -му каже, да онЪ дакась са женомЪ с'всїомЪ іі са децомЪ негде ыа другомЪ мѣсту руда, и да Ће неколнко дана коегдж ручавати; али намѣсто ручка угрїе му уши са єдномЪ здравомЪ предїкомЪ: Та да сп ты тако н тако , онако и другоячїе радіо, млого бы садѣ болѣ за тебе было! Другій му памешно и мудро представи, да е она весма разумна пословица и сентенпїа, коя вели, да, Ко свемЪ Свету оЋе да служи, нейма одЪ кога плаЪе пскати. Старый некїй богатый Очжа, кой се е често кодЪ нѣга гостїо, рече му, да онЪ данась пости и ншца не еде;, и изЪ много му Ћїтапа докаже, да, ако га савь СветЪ остави, и да, ако башЪ умре одЪ глади, да Ѣе му толико болѣ у Раю быти. Некїй богатЪ, али преко мѢре скупЪ Арачлїа, коїі се е сваке седмице по три дни здраво кодЪ нѣга напреобѢдазао, тако да є остала четыри дана лакше прегладовати могао, учини му садѣ ово кратко, али живо увѢшателно слово: Мой Азо\ я самъ ваздарьи всегда изЪтвога поступка судїо, да си ты лудЪ чо'векЪ! а садЪ и самЪ видишь, нити е потреба, да шіі я повѢдамЪ, да надЪ тобомЪ нейма лудьега на Свешу! Таг|ишие, яданЪ човєче! га швоя