Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

53 твоя несреЋна паметь и глава бы* ла? ты симыслїо савь СветЪ да на' сытишь , да напоить, и све чжебраке и просяке сЪ твои новны да обо' гатить! И оно, то свемогуЋїй БогЪ иеТіе да учини, ты си наумїо быо да учинишь сиречь сиромашство и скудость изЪ Свеша да протерашь и да истребишь! Та Великій МоголЪ са своимЪ ужаснымЪ благомЪ да помысли то учинитп, ніа си ты наумїо быо, онЪ бы осиромашїо, а просяцы бы осшали до века такови. Другій се начинЪ оЋе за истребити просячество ; а не тай ; шо є твоя луда мыслила глава, то есть, даваіііи свакомЪ ко ша ите, да онЪ може сЪ пуны.мЪ трбуомЪ безпосличити. ПакЪ ши їоше нїе стыдЪ предЪ мое очи доЋи! зарь бы хотео, да и я постанемЪ као ты ? Хо! хо ! нїе свакїй лудЪ. Айде садЪ машїрай ; имашь време ФЇлосоФЇрати и научитисе памети: Земля є пуна свакояки кореня, а вода нїе за новце. БЪдный и пребЪдный Аза остане садЪ савь у смертномЪ обливенЪ ладномЪ зною; посрамлЂнЪ, похудьенЪ, и изванЪ себе изумлѢнЪ. Продье му и гладЪ и жедь: али му срамота гора, него смерть, бяше. Болена подЪ ньимЪ дрктаху, сва га сила нВгова душевна и тЪлесна остави , светЪ суначный потамни предЪ