Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

55 слабоумный! рече самЪсеби: тучемсе одЪ немила до недрага, а не пада ми на умЪ оиай божій човекЪонай ученый и премудрый КнижевникЪ, кой зна, ша е пре створена было, та ли Ће по скончанію быти; онай благоглаголпвый и сладкоречивый ЕмїрЪ, изЪ коега уста медЪ и млеко тече; коега самь я за нВгово благонаравїе п добродЂтель изЪ крайнЪга сиромашства избавїо, и у лепо состояніе поставїо. ОнЪ Ће мене едва дочекати, и као оца и благодЂтеля свога предржати и преранити. Колико є редїй онЪ менирекао, да, \ кадЪ бы онЪ сву крвь свою до последнЪ каплине, н свои двею жена, исвїю свои седмеро дечице крвь за мене пролїо, іошь мй ни тако не бы Доволно сву свою любовь и благодарность показаши могао! Може быти, да е БогЪ ово искушеніе на мене башЪ за то допусшїо, да ономЪ добромЪ човеку прилику даде свое благородно и благодарно српе показати и засведочиши, Овай, о коме є речь и толика похвала, ЕмїрЪ живляше у єдномЪ польскомъ простомъ, но прїятномЪ и комодномЪ, дому, усредЪ єдне лепе бате, около кое видьахусе вїногради, плодовише ньиве и веселе лива де.' Ово му є све великодушный Аза поклонїо быо. ОнЪ овде често кЪ нЂму долазаше, сЪ ньимЪ се веселите, и о свачемЪ совЪтоваше, и