Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

56 ■‘§ЙММЗ*1 сЪ нѢговымЪ се сладкорѢчїемЪ чрезмѣрно услаждаваше : а кадЪ бысе годъ едва сЪ ньимЪ разстаяо, по стотикякЪ руста у єдномЪ завежляйку, полу као силомЪ, у руку бы му метнуо , прстЪ на уста своя полажу Ѣ и за знакЪ, да Пути и да му не заоалюе. КЪ овоме садЪ пошли добросердечныїі и лаковѣрный Аза. Надье га їоше при ручку медьу нѢговымЪ двема женами и са седмеро деце. Овїи, кадЪ га тако изменѢна у издератой алыты упазе, одЪ велнкогЪ ужаса едва га познаду. Женске делїкатне очи на таковыйнеобычный. и нечаянный видЪ не могаху задуго гледати, одЪ коега да бы имЪ се деца не уплатила, поведу їй, и отду с.Ъ ньима по бати шетати. КадЪ ЕмїрЪ обстоятелно сва негодна приключенія свога Благодѣтеля изслуша, чуе и разуме, о коима се чиыяше, да ниша прежде тога нїе ни чуо ни знао ; покаже му рукомЪ єдну столицу по далеко одЪ астала, и будуЋи самЪ сытЪ и добро напоенЪ, заборави га и запытати, да нїе гладанЪ и жеданЪ. Метне указашелный прстЪ на чело , а сЪ другомЪ се подбочи рукомЪ ; савь се пусти и погрузи у некакве чрезвычайне и дубоке мысли; пакЪ позадуго после, као изЪ некакова необычногЪ умоизступлѢнїя пренувшисе, удари се шакомЪ по челу , и Ай! ай! ай ! под-