Mladi borac

Светозар Maрковић у светлости данашњих догађаја

Велнки, преломнн догађаЈИ, што нх данас прежиаљујемо, обас.јавоЈу дедном новом оветдошћу не само садашњост и о\ ■ дућност, већ и прошлост нашнх народа, н ако 6н у тој светлости осмотрили 150 roдина наше новије историје, тешко да ои нашли личност ко.ју нам садашња оорба јаоније осветљава и више приолижује, ол 'кругше фигуре Светоза-ра Марковића. И заиста, никада он није оио ближи и разумљивији српском народу него данас, 70 година после своје с.мрти. Иако временски припада прошломе веку, он се многим својим погледима и самии својнм карактером прикључује садошљем поколењу. Аке су га и савременицн ценили и уважавали го је било више због неодољиве снаге његове личности' него због разумевања његових, онда н сувише напредних ндеја, које често тек у садашњи мдогаћа-ЈНма на.тазе потврдс своје ксп.равности. ПОЛИТИЧКЕ ИДЕЈЕ БОРБА ЗА САМОУПРАВУ И ФЕДЕРАЛИЗАМ Светозар Л\арковиЈl је познат у нашој политичкој историји кго један од првих н најјЗчнх критичара бирократског система. Баш у његово вре.ме радило се вр.то живо на подизању дедног бирократског чиновничког кадра, ко.ш је имоо да послужи као ослоддац династичке тираннје. Марковић је јасно уочио ову опасност за народну слоболу и наролне интересе, која се у томе кри.је и оборио се на нашу бисвом жестином и неумољивошћу једног идејног борца. ћБегова критика бирократије нарочито је сазременз данас, кгда се улажу толики напори да се у саставу и устројетву нове наролне власти нађе темство противу тога зла, које је много 'допоинело свим преживљеним несрећама. Своју борбу против бирократије Марковић је логично повезао за борбу против центрзлизма уопште и трзжио увођење најшире локалне сзмоугшаве, општинске, среске и окружне. Та и деја самоуправе, јако популарнг и-у његово време. била је грубо изигоана од наших грађанских партија, које су ,је лицемерно исписивале на чело свога програма, и тек данас, у оквиру широке самостглности народно-ослободнлачких одбора, она доживљава своје исткнско остварење. Слободарство н напредност Мзрковићевих идеја и његова политичка далековилост нгјлепше се испољавају v шеговом ставу према сувременим проблемима балканске политике, што их расправља у свом главном' делу „Србнда на истоку“. У времену опште националне узбуђености, која није бнла дзлеко од шовннистичких крајности, Марковић оштро одва.ја интересе националног јединства од ичтевбса династичкоћ импсријализма и истиче „противност између ослобођења српског народа и увеличања 6poia поданика Обреновића". Место територијалног пооширења нз рачун двутих народа, које би било стални извор смугње и неслоге на Балкаиу. место стварања хегеионисгичке Велике Србије, он се залаже за (ћедератизну заједнпцу са соодним и блиским наоодима, која би била истинска ra-

оантијз нацмоналне самосталиости н слободе. McipKOßHrt им,.е водмо борбу само i.poiuß ве.тнкосрпских империјалиста. (Јн ~е нападао cejane рсвдора међу балканским нароли.на ма од куда онн јсвнли. Иолемишућн са једним великобугарским листом он пише: „Ми не знамо да постоји к..ква српска пропг-ганда у бугарским крајевима. На против знамо поуздано, да нзмеђу народа српског и бугзрског постоји натвећа љубов, да се они онде где се дотичу, управо не сматрају као два нгрола но као један нород, На срећу народ нншта не зна ни о ведиком Симеуну н Асану, Немањи и, Душану; они сматрају сдмо Турчина па и то v главном турску влалу н њене силеџије као своје непрнјатеље; они сматраду своје заједничко ослобођење ол Tj-рака као своју заједничку инљ, и никада не в<оде рачуна ни споиа: гле ће бити граннца „српског" и „бугарског“ царства. То народно Јединство исповеда-Jv сви обоазованн Срби у Србији... Нзша ie заЈедвичка циљ ослобоћење српског и бугарског нар-ода, а никал нећемо воднти спор оће ли грани■м измећч Cpos н Бугара бити „Бмгарска Морава" илн Српска Морава. То he наЈтс.ле решити слм ослоб-ођени народ. ако mv б\ле била потребна та грзнида.“ Та његова национална широкогрудост злонзме.рно Је поестављенз као наионална равнодушност. НаЈбољи олговор на ове клевете даје свесрдно заузимање Маоковића и његових дрсгова у ппипремама мстанка v сопскнм земл->ама пол Турском, при чему cv се. по Скерлићевим речнма „тн ~космополити“ гскезали много бољи Срби но-многи „патриоти по занату".

СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРОГРАМ И ПРОПАГАНДА Светозаг Марковић је несумњиво један од најистакнутијих н најсмелијих боp.aua за правз н интересе ситног. радног човека, али су његова социјално-економска схватања и мање ориигнална- н мање тачна ол његових пол Атичких идеја. Ои је прзвилно уочавао неправелност и суровост установз н односа што нх собом лоноси.капитзлизам нс разлогом је роптао против ускогрулог, рачунског инан»идуализма. алн су мере н решења птто их ie он предлагао, откривале његово непознг-вање лруштвено-историјских нужности, и његов утопистички нлеализам. Топак истопиде није било могуће ззуставити: Србија се ни;'е могла вратити на пстпидахалногзалпмжни нзчидд жнвота, Kom ie он са толико маште оживљавзо v својим лелимз. ЈЊегови поактични покушаји са оснивањем зонатлијгких задпуга пстали cv без резултата. Ипак једно тпепа нстаћч. У његпвом соинјзливмч бпло ie многп нанвности и нслоолелрогти. алн ie његова еопија.тистнчка проплганла игвршчла ипак једно позитивно дејств-о. Сво!иад смелим залирг-њем у из!ззмршеTT»ie проблеме, она ie открнла многе мпачне стоане стареченог лоттптвеиог живпта и ппвроко заталлгала јавно ињење ппкоећтћп га на бообу. Један од наднапреднишх ставоеа Светозара Марковнћа, с обзнром на схватања

његовог времена, био је његов став према жбнском питању, Он је један од првих нзших полнтичких људи који се Золаже за пуно лруштвено изјсдначење мушкарua н жене, Ир.и томе за њега није важна само формалнз и законгка CTptfla пр-сблема. Ои улази истовре.мено и v питан,е личних односа и застгпа Јелан висок лични морал, који ће бити ззснован. не нз незноњу и предргсули, већ нз правилно лвијеној друштвеноЈ свести.

КРИТИКА УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ Светозар Марковић је умро врло рано, у својој 29-oj години, а његов рад на политичкој пропаганди обухвата са-мо пет последњих тодина, од повратка са студија v иностранству, где је стекао сзоје социјалиотичке идеје. до изгнаничке смрти у Трсту 1875. Ипак н за то кратко време, непрекидно гоњен и затваоон од полиције и притискиван најтежом немаштином, он је извршио огромон утицај на своје сувременике и постао великим учитељем и вођом српске омладине. У то време iom увек је владала духовина либерална, национално романтичарска илеологија Уједињене омладине, али већ иживљена и у сво.шм декадеитним об.тицима, сводећи се у политици на фразерство и опортунизам, а у уметностн на празну форму и неискрено пренемагање. Светозап Марковић је безобзирно напао овзј лииемерни и мекушни став пгема животу. На политичком пољу он је замерао Омладини њену капитулацију пред династичким теoodom који ie нарочито после' 1868 узео оштре ф>орме. Своје кукавичко увмицање у унутрашњој политици У.једињена омлалнна је прикрнвала бмчном бообеношћу v питањима спољне политике, што је у даним прилнкама значило опет посредно подупирање политнчких позиција реакциje. Осуђујућн такав издајничкн ста-в Марковић је истицао да је „ослобођење једног народа од тирани,:е. других народа само једг-н колут у ланцу других слобода“ и позивао омладину ла се доследно бори за .„основни политнчки н друштвени преображај српског наррда на наче-' лима науке“. Нстовремено, Марковић је v књижевностн напао извештачену романтичарску поезију која зна само за узд.нсања и миловања, а затвара очи пред животном стварнбшћу. Он је тражно од књижевника и песника да се заннтересују реалним друштвеним пооблемима н да будм увек са сво.јим народом v његов&ј борби за слободу н бољи жнврт. Место књижевника препемаглла он ie тражно књижевника бооца. Мзрковићезз коктнка Уједињеке омлалинс имгло ie велики одјек и' значилз v ствари крај овог преживелог покрета. На полнтичком пољу она је прокрчила пут стварзњу јелне мла-ле, борбене стпг-нке. -- v књнх;евноностн знњчила је гточетак реатизмз. Сво-' јом немилоспдк i.M кпчтик г м Марковић ie прооудио concKv омлалину из ромзнтичарске успавакостн и оспоссбно је за новз стварањз.

ВЕЛККИ ЛИЧНИ ПРИМЕР Оно nrro ч«ни Светозра велнким народним трибуном, што тиу јс

обезбедило голики утицај на сувременнке н што га и данас узлшже у нашим очима и чини тако олиским, то нису ~.,к đ к о само шегове ндеје и шегов рал* већ исто толико и његов карактер, самл његова личност. Марковић је био изванселно храбар човек. Смелост и пожртвсм вање са којим је улазио у најтеже окрura.ie гранкчи сс са самозабораеом. Да-. .jj ћи свој суд о Марковићу, Скерлић о правом каже да нема можда у читавој нашој историји личности која би имала да води тежу и неравннју борбу. Осллњајући се једино на снагу свог унутрашњег уверењз ои се усудио да нападне истовремено и дворски деспотизам и те-; н повлашћеност неспособне бцрократије и те тобожње либерале што пу зе пред властима и ту омладину што ззчаурено живи у преживелигл ро-. м 'Нтичарским калупима, и нашао се та--. ко одједном у рату са свима. Пет година његовог јавног рада то је пет година бесо.мт чног прогањања. За то време био ie неколико пута у затвору, бно и на ро« би и и доживео два изгнанства Ништа није би.то у стању да сломи његову бор> беност, Полиција му је забрањивала ли« стове он је олмзх покретао нове. Полиција га ,ie хапсила он је и у затвору писао. Ипак, све ово морзло је покаЗ-тн своЈе последпце. Стални протови, сиро.маштво и неуморнк, исцрпљујући рал подровалн су његово злравље и оч ie завршио cboi' живот v 29-oj години као тежак грудоболни болесник. Хероиз&м Мапковићеве лично-сти изпажава се само у његов-ој споообно' сти за потпуно лично жртвовање, већ исто толико и његовој неисцрпаој раднбј енерги.ш, у ат.тетској снази његовог духа. Само оно ппто ,ie написао за тих пет година потитичког рада било би довољиспуни једза дуг н плодан људск-и зек! Својои начелношћу, својом непоколебљнвом чвпстином. својом гадном рнергијом и дисциплином, читавнм~ својјпг животом, Марксвић је давао сјајаи јптчни пример cbo.i'km сувремешшвма к та? пример делорар ,ie нсто твко снажно kpp н његове ндеје. Посто.јавост, коју је rroкззивао у заступању св-о.јнх погледа, ннје никада прелазила у крутн догматизам. кзо цзто ни његоза строгост етсу билн знзк безосећајностн. Под хладним оклопом oopna купзло ie једно осећајно срде, и као шго је умео да буде неумољнв противннк н крнтичар, умео је да буде и ливан друг и нежан пријатељ. Као заклети противник алсолутизма и оирократије, као борац за истинску слободу и братствс мећу балканскнм народима, зз слмоуправу и федерализам, к нзјзал. као човек којн иије жалио себе ни свој жкбот када је било у питању добро отзџбинс. Светазар Марковнћ поново оживљава v данашњој слободарској бор-6и наших народа н, као учитељ нстннског родољубља, стаје т ред нашкх највећнх људи.

Hajiafl Рч Патвћ

Ма јке у Грмечу

Са-ијетло-сиви м-агличасти длни феоруара у жојчмл ce растапају и блиједе цесте усјеченв у стрме камвњаре, врхови лако оснијежених бретова и глуве двА»инв развученог, мрљама посутог, хоризонта потоиљенв у студеној зимској тишини. Сокзцима, између напрашених живица, преко безмадно пустих бијелих пољана и уз клизаве полутолв Стрмине брда, мичу се истргане тамне колоне. Народ мз подгрмечких села повлачи се у планину, у Грмеч. Мртво-сиве зимске тишине потреса грмљавина блиских топова, потуљено, у ма-гли изгубљено, бубњање митраљеза и бескрајно зујање с-виона од кога трепери читав крај. Кад граната залута дубље у ослотериторију и сломи се негде међу бреговима, с оснијежених грана оспе се прхкB свјетлуцава завесв и запраши по лицима узнојених жена, које са дјзцом и са стоком журе пут планине. Студен и Језа очас прострује кроз читаво тјело. Брже, брже, само да се цеста! Фебруар 1943. Велика ?имска офанзива. Хиљаде и хиљаде народа повлаче се у планину. За ' њима се примиче све тежа и јрснија грмп*авина борбе. То се, стопу по стопу, у даноноћним борбама без одмора, повла-чв наше бригаде пред непријатвљсвом поплавом. »« Поред ввлнког збјетв у пдан*ни наилаои батАљон

Другв крвјкшке брнгаде. Из колсжв се одва]а висок партизвн мало пиргдва лиl4а и прилази младој и,рнО' м.а«»в<ггој жени, Еижл»астој м свијетлих очију, као дз јв jouj дјввојчица. Уза њу се прибило двоје мушке дјеце, једноме, по прил*и* пет, другоме, можда, шестседам година.. Љубице, гледај од «»их два да сачуваш мдкар јвднога каже он нееесело и озбилно, скоро пословио, и не гледајуКи дјецу, него нехуд на стрену, ивицсм накостријешена зелена крова колибе начињеног од тврде и опоре јеловв чстине. Журно, једва додирнувши уску ручицу жвнв, ларткзан се оастаје и марљиво потркује уздуж колоне да достигне своја мјесто. Као окамењена остаје жена првд својом колибом сбема рукама и несвијеско стеже уза се ова сина, бпм се још ие да их погледа, Гледај да сачуваш макар једнога Како? Па они су обојица једнаки. Једног сачувати, једног остевити то је исте као и оба изгубити. Студена зааијана планина, избјеглички логори разбијени непријател>ском авијацијом, артиљеријом и дубоккм продорима непријател>а у шуму, снијзжна беспуКа и многобројне пртине изукрштане по дубоку снијегу, Једном код тих пртина посрКе и главиња и мајка Љубица са своја даа сина, Вуче за собом просеблу помодрелу дјецу и на сваком раскршКу прт ина п и та; Еј, куда је отишла нвша војска? А кад јој дотешКа са собом ву+.и н носиги дјецу

Љ/бицз остави једног сина у пртинн нс другнм у наручју, као уклета, потрчи кроз пуст м лвдвн Грмеч, али се веК послије неколико тренутака вра+.а, узмма дијете из пртине, а оставља оног другог, па н опат бјвжи и поноао се враКа назад, сјвда поред двојв помодрелз дјеце и бујно се расплаче и сама као кзгубљечо дјете. Мгрија, остарчја сувоњааа жвна, мвроткннг-ац pwјетко кад насмијана, сад је у планинн постала права мајка. Боди са собом плаву седмогодишњу дјеаојчнцу мало ког.их очију. То је к-Керчица једне партизаиквч Мзма, кад Кемо куЈпи? пита увечв дјевој« чица припијајуЈ*.и се уз Марију и скоро је спремна да заплзне од зиме. Бугињају велике ватра пред колнбама од четине, густо збијеним у стзром јелику високо у планини. Поопиње се и потитрава свјетлост аисо-ко уз тамна храпава стабла, а Марија полуза т ворених очи;у милујв своју Керчицу по мвкој коси, слуша како ја д,ете назива мамом, ла јој груди запљускује нешто гопло и широко и она н.а час заборзвља да се налази у збјегу у планини и да је оставила и куКу и куКишта. Тамо негдје према Санскомз мосту, далеко удесно, чује се понекад изненадно уллашено рвшетање митрал>еза и потмуло a\o+.ho дуА\барање топова, али то је за Марију у тнм тренутцима ношто спорадно * неважно. Она је сад Majttft. Само кад борба јаче ожмм, шлн* с* цдо тмл

Страна 10

МЛАДИ БОРАЦ

Број 16