Mladi borac

Стварање Новог света

Нз обалзма вели 1 оеке читаве се клисуре ломе н расгиллу. Страшне машнне, сличне препотопским животнњама» Be Pv се пп orpo^f ним степеницама уклесаним по к'.»»■*и плоии-не. Кроз НoBо к’ i пиго сто километаоа л\'* гачко, кпоз крајеве Koie н.ије ранмјс познавала. ппотече ишенала пекл. Otdomho ieaeno, до тпда не&ићено, појавлзује сс на mpctv рсмишх бапуштмна. У степамз. гле cv ло ivne гасле пазнолике дивље тоаве, на стотине километара таласз;\’ се ; г :;;тнл поља. Авнони надлећу сиСнгоске raire, r;neносећи у тпупозима путннке v живитин>ским козиима и заштитннм на-очаоима, У земљи Калмика. по голој степи. пооел колнба покривених камилином кожом, HH4v ол аомираног бетона. Челични стмбови лнжм сг по -читавој земљи. Они HM.iiv четиои нс.ге и много ovkv, а свака о\ка лпжн по једну жнпу. Кроз те жине јури струја, енергкја отета оекама и волопалима, м-лчварама ттуним тг?-рта и р v зн’ *" I .ма угља. А све ie то нзпаженп v све ie то v јрлној великој кшизи пач\’иа. з тз се кшига гове; петогоднштви оовјетски плзн Наш пријгтељ хемија ~Прел мојнм очима одвалила се оТооина клисура. Били сио две стотине коракз далеко, кад се потресла , лва, трн пута,. отскочила и ооавнла се бедии облацнма. -Облапи су се невеповатио брзо разишли и клисура се појавила широка и.нискгч" То Горки прича о ономе што ,ie видео код Дњепоостроја. Клисуре се ломе помоћу набога пуњених течним взздухом н чађом. Мало вазлгха. ма.ло Чаћн н огромна се клисурз разлети на комаде. И-сто така на Дшенростројм,,-ронноl- су сишли. на лно пеке н помоћу ламгга за аутотено топљење ресекди cv под водом г&сним пламеновкма челтгчне плоче.

Нз-пољима колхозз .земља лаје два пута више жита од оне, која припада суседним сељацим а. Хсмија нам. дакле, помаже да рушимо клисуре, сечемо челик и да иеплолну земљу учииимо плодном. Хемија нжг лечи. псре, храни и облачи. Без хемије не иисмо могли произврдити. ни кожу, ни папир, ни сапун. ни каучук, ни свеће, ,ни лекове, ни боје, ии конзерве. Без хемије не бисмо могли хемискц ла чисти.мо и бојадишемо робу. из .нафте да велимо бензин и ,петроле.ј. ни д.з прочишћава.мо воду да бисмо је уч.ии.нли питком.. Не бисмо гс могли борити против штетних Иисеката који упропашћавају семење итл Хеми.ја иретвара,-за читав свет некорисне састојке и отпатке. у корисне и потребие стваои. Захваљујући њо.ј ми ппавимо сзилу ол обичног г"-ња и струготииа. Колофонијум и териенти' ол борове омоле, бензин ол па.гобичније угљене прашине, боје н лекове од угљеног кзтрана, картон и хартиiv од тр ке и . гламе: омонијак неопходно потребан за произволњу вештачког ћуб.рета ол виздуха н гзса који се ослобаћа из угл,а при његовој прерзди v кокс. Хемија нас учи лз правимо каучук без камчука, цветни мирис без гш-ећа, вештачкм кожу без коже. вештачку руhv без вуне .вештачко. ка\;ен>е без камење-, вештачку кост без кости. Да- сте .још пре извесног времена оекли -да се може од- струготино ппавнти свила и ол \т,л,а петролеј.’ свакп би мнслио да нисте при чистој свести. Мећутим, данзс се све то рали. Хемија је- моћнз савевница синх-, кош Умеју да -ге њоме слгжс, Зч впеме ратз хемија ie ппеплавила непоијатељске-pob-ob&'. dtdobhkm гасовима, а ома ;■ је ; опет ' својим- маскамз: чмвала љуле од њиХовог разорног лечствг. у колнко- јелна гемља има витпе хемигкт’х утолико ј с она M chrtit,ia и богати;'а.

М. Иљтт

говори МОСКВА

UpuHobeutUa Облаци су ce качили за арховв старих платена, диаљв шума се спуштала ке клисури и оданде, одоздо, увек су допирали потмули удзрци и жубор воде. Планински поток се дан и nots борио с камењем, гурао га, вукао за соб-м и споро, као не вал>ало се оно у белс побеснепој пени дуж узанога чорита. То су била два гласа ко;а су се прелирала глас во i и глас камења. Али гле, тим дсома гласов-има се придружи су оставили радио-инсталацију, Немци су прекинули вод и отишли не да д/го остану у толле месту где им је сама природа претилз неизве:ношћу, Дз ли је еетар ко, : и се изненадд стуштио са врха плзнине спојио вод са земљом, или је то био гуштер који j© шмугнуо кроз суео шибље, али тек, радио изненада проговоои и у дивљој чести клисуре одјекну миран људски глас. Говори Москеа, рече тај глас. Пусто ја било унаоколо; ни жиае душе, Шеснајестогодишњи дечак који је ишао из разореиог козачког засеока код Черкзска, био је први човек који ]е муо тај гллс. Он се звао Коља ААаксимов. Његоза породица је изгинула. Он је од куКе понео само неколико књига. На њему је била исцепзна бпузз, у цаку на раменкма је ззједно с био пиштољ који је он скинуо с обијеног Немца. Радио га заустави, Запењено ослушиу он, а затилл приђе. Фанфаре запевашв пред црвено-армејским часом: »У и/ле Отаџбине, ни корзка натраг.« О делима ве-пикв храбрости говорио је тај гпас, Слику тишине ча фрр.чту описиаао је он и тв слика бејаше страшнија од са/лог бојз. Потмуло ударају у ноКи лопате пиоиираца. зеленв, плаве ракете узлеКу иад линијом фрс.чта. Нечујно се шуњају кроз високу траву. Ставивши под главу кожну капу, Коља лежаше не и слушаше, слушаше све док далеко избијање, кремаљског часовника није допрло до њега, успомене на кућу где се родио, мајку *<о;а је уплитала дугу косу пре него што Ке да легне, оца који је замишљвно пунио последњу лулу пред славање. Кроз зрикање зрикаваца, кроз шум водв, водник чу речи којв су биле врло необичне у немачкој позадини, сто километзра од фронтз. У чвстару јудиног

дрвета bberoHo искусно око је открило стаништв, кровињару и јаму. От се приауче и размаче грање. Црномањасти дечгзк у поиепаној блузи ломио је суво грзње порвд примитизно начињеног огњишта. Водник га ослози и рече своје име: Родник другог степена Иван Козаченко. То је био »морнар свих флота«, како је он сам се-ба у шали називао. Он је отпочео службу 7 граииччој стражи на Далеком Истоку. Он је бранио Одесу. Ои је ратовзо с Немцима на Баренцовом мору. Оданде се са батаљоном поморске пешадије врптио ма југ. При извиђању је био рањен, претварао се да је мртеа, пастири га пренеше себи. Месец дана је лежао у селу, а сада се про-бијао ка својима. Тако су се око радиа почели окупљати људи. Све су искусили они м горке муке немаччог ропств* и одве ање од својих породица и мучну неизввснос г од ко;е полако умире душа. И ето, као да се одјодампут дигоше застори са прозора мрачне собе и кроз њix јурну сунчана светлост. Свако, ко се заустављао у планинској клисуоњ имзо је сзој жиаот, своје снове, сооју невољу. И сва коме је Москза говорила оно што ;е он хгео да чујо. »Ти си сам у свету, говорила је оиа Кољи Максимову, тво;а ку+sa je разорена, отац убијен. ма; ку су одаукли непријатељи. Али ги ниси сам. Ја сем с тобом, д ја сам снажна, смела, велика. Ja —• то су милмочи теквмх кво luto си ти. Ја с.ам raoia будуКнос.т 35 ко;у ти мораш да се бориш. оуди храбсо. посто ; ан, неуглрашив. Ти К>еш ме видети. Ссг је у буд vKhoctm.« »Па дакло, да ли си се узалуд зала-гао у рату и храбро борио против непријатсља на копну и на мору ? говормлл јд АЛосква воднику. Ти си с-тда у позадини иопри'7-теља. Али где си ти тамо је' и фоочт. око себе, размисли о људима који те окружују. То сам те ја саставила с њима. Про>,е мегец ла-на и гости у пгр-изангко насеље ко;е се пружмпо н-а обалм ппанинг.ког пото ,/л ПоштапбЈуки re дугачким штаповилла, диа стариа дvrv- х брадз, са чо.аним шеиЈирима широкОг обода. љубазни и достојаиствени, у клисуру синоеи су слуЛ< или у Црвв-ној Армији, Они да спушају Москву и ома их дочека монотоним и воличанствеимм песмама Ковказа. Шта вам је потребно? упмташе старци. Водник одговори; Оружје и месо. Ои је свакбг јутра обунавао људе. Учио ux је да се укопавају, камуфлирају, добављају ватру кала иема шибица, чувају ноге у маршу. Учио их Је да митају тр«гове, Учио их је звучнилл н светлоснмм сигиалилда. И све ]е то било о чему je говори.па Москво.

А увече су људи слушали музику. Здгонетна, тејанствена снага их је еукла напред, - то је звучала пуним замахом широка руска песма. Украјинска ју је смењивала и пред њимз се оцртаваше дивна, недогледна степа од Тамана до Дунава, тугу и одвежност. било је дана када је шумска музика летела јс-два додирујуКи земљу и изгледало je, ма колико да лети душа. ипак не може да стигне те звуке несташне, лелујавв м који би изнвнада кренули напрзд широким и тешким кораком. Како смо ми живели, а? рече једнога дана годник као дете. - Чак ми је необично када се сетим како смо дчвно живвли. Bek је допрла преко линије фронта ввст да у намачкој позадини опернше тајанстаени партизански одред. ВеК су падали од најслабијег ветра потсвчени т елегрефгки стубови. ВеК је наишла на заседу немачка коњнчка патрола и у одреду се појавише коњи. Đeis је нарочито одређена чета ,за борбу с партизанима кренула камионима, када ce одрвд окупио око радиа, зато што je то било шестог новембра и што су сри били уверени да tsa тога дана говорити Стаљин. Ћутке су слушали људи гледајуфи у правцу ши-? роког свотлог отвора клисуре, над којим ce у недогледној висини уздизале планине снегом покривенв. Ко з.ча шта су осе Кали они у том трвнутку? Да ли су сго;у судбину видели пред собом, или су мислили о томе да и ако не доживе победу, ипак неКе пропасти, не+se ce заборавити њихово дело. Данас ми празнујемо, отпочео Је Стаљин м људи ce дигошв и стадошв мирно као у стро Ју. . . (Л н Је говорио и како је јасно, како je просто бмло све што је говорио! Он Је говорио свима, од малог до ввликог, целом народу који живи на совјвтској земљи. И тек што j© он изговорио' послвдњу реч, стража даде сигнал: »Видим неприЈатеља« и се расуше дуж обалв се за мапад. Р-одник искључи радио. Сада су само зрикавцн зри■чали у жбуњу. Али ето, потресе се ваздух и први метци ?афијукаше не до обале и ударајуКи у камечито корито. Не напад партизани прегазише поток и и одушевљени ударнше на нвприЈатеља. . • Као што се ветар рађа од далеког, невидљивог покрета природе, тако се родио оваЈ одред од иалахнуте речи. Његова Је историЈа Још у Јз сам испричао само оно што сам прочитао на њеноЈ првој страни. Хиљаде километара је превалио ои у борби и веК је о њему, о његовим подвизима и слави говорила Москва у планинској клисури, коЈу су наше труле eet- давно освојилв. »Известија«

В. Клверни

КАКО СЕ КАЛИО ЧЕЛИК

Тешки дани зиме /92/—/922 носиди су многим крајевима Совјетc.mr Савеза студен. Разрушеие комуникације онемогућавале су дпвоз дрва. И у тим часовииа Комсо.чол је показао своју спремност за рад на помоћи паролу. Безбројие препреке су савладане, прпкопани су б регови, постагљене шиHB дошла cv дрва! Ударнннким радом совјетска младосг победнла је сурову зиму. У свом ромаhv „Како се калио челик". Н. Островски опису.је како се стварала совјетска омладина и подкаквим се те.шким условима водила борба против зиме. Рано ујутру. потмуло клипћући’ н? скоетницама, станици се приближи блиндиран воз. Као раскошни султав, као лабудово паперје, извлачилг* се бела парз, невидљиво се топећи у хладп-ом чистом ваздуху. .Из оклопљених оле.тка излазили cv у кожу ушнвени људи. Кроз неколико.часова-трипоткопника из блинлиооног воза лубоко зааипЈе у стрмен лве огромне тикве ол црног челика, спроведоше од њих лугачке фитиље н лалоше сигпални пупањ, Тада пд стрг-шне стрмени на све стране потрчаше љули. Од жижипа крај фитиља плану фосфорнии пламеном. У стптине људи се за тренутак стегоше -cnna. Једа.н двз минмта мучтјог итчекивања -—и узлохта se'iља. строшна сиага разнесе ■ врх ■ брега, бацивши v иебп -огпомно комаНе земл-е. Друга експлозиЈа Јача ол ппве. Страшни грохот пдЈекну по шумоком честару, пунећи га хаосом ззукова ол исчепанс v комаде стрмени. Тамо гле ,ie мало пре био брежуљак. зијала је лмбока јама. и иа, л?сетине метара унлокрло тећерну белину снеra засула ie разривена земља. У улмбљење начињено експлознЈом полетеше људи са- пијуцима н лопатама. На гратњи се развила упорна \такмипа борба за првенство, Још лалсио. пр.е, свануђг Коочогин ie т.ихо. никога не булећи vc-тао и де.тва покоећући на хлалнрм- поду одпвенеле иоге. .пллазио v кухињу. Пошто му -ie поовоела впла v казану зо ч-.ј, вратио се. и пазбмлио сву 'своју rnvnv. У барашт за време птс.рњег чаЈа. лр

(Одломак)

Н. Островстги

стола, где је седео Дубава са својим аосеналцима, прогурао се Панкратов. Јеси ли видео, Мића-i, Павка је у само свитање своју боатију подигао на ноге. Молим те, већ су десет хвати ппеш.ти, Момци веле да :ie он сво.(е _ нз главиих ралионииа тако навио. да ć-y решили ла завоше ceoi лео 25-or. Хоhe да. нас лупне све преко носз. Алк то ћемо, опростнћете, видети узбућен говори он Тубави. Мићај се кисело осмехнмо. Он ie ле* по ргвумео. зашто је постмпак групв из главних ра.чионииа зајео толнко секоетара колектива печног пристаништа. А и њега, Дубаву. пријатељ Пзвтушка је ошинуо; не гекав ни речи позвао ie на лвобо! -цео олрел— Брат за бпатач а сип за паге овле „ко кога" пече Панкратов. * Мећава се од,једном подигла. Небо се прекрило сивим, ниским облацима. Прчео ie густ снег. Увече ie зави.јао v димњаиима вст&р, пишта-о ie мећу утрвећем. прапећи вихорове, узнемиравао шуму претећим звиждуком. Целе ноКи ie беснела и пустошила мећава, ЈБ\'ди cv промрзлн до костиiv. игко cv целе ноћн ложили пећи. Ујутру, кад ie олрел ступио на рал, упад.ао ,ie у дубоки снег, а изнад лрвсћа ie пламсато сунце ,на молро-плавои небу HH.ie билб нијелног облачка. Корчагинова група ie свој лео ослобаћала од снежних наноса. Тек ie сала Паале осетио колико cv тешке патње зиме. Стари кзпут ркуњева ни.Је га загре.јао, а у каљачу ie улазио снег. Више пута је губио у сметовнма. ПосЈо.јала ie опасност ла се чизма на другој нози сасвим распадне. Од спавања на полу, на врату му се надуо чир. Уместо шала Пожар.јев му ,је дао cboi'v. иарзмииу. Мрвдав, упаљених очију, Павле је бесно заметао шнроком дрвеном лопатом, чистећи снег. На станииу ,ie у то време домили« путнички воз. Једва га је довукла нзнемогла локомотива. На тендеру ни.јелне пепанице. у пећн cv догоревали остатдн. Ако дате лрва поћнћемо ако не преведите воз у резерву,' лоч се не доби.lв пчзкоетна снага! викао ie машннист tuerbv (гганице.

Вро? тз

МЛАДИБО Р 'A’ Ц

Страна 9