Mladi borac

Резултати рада омладинаца на Црном Врту

На Црном Врху данас ради 1300 омладннаца. Такмиче се они у извлачењу оборених стабала, поправци и изградњи пруге и културно-политичком раду. Сваким даном расте количина обореног и уметреног дрвета, повећава се број метара постављене пруге. У борби са снегом, столетним стаблима и стеновитим тереном рађају се омладинци-ударници. Под тешкнм условима рада омладинци успевају да туку постављене норме. Радилиште се налази дубоко у јарузи. Треба ићи преко снега покривеног кором леда; ноге пропадају, пут је клизав. Омладинци моравског округа са једном чет.ом Космајаца почели су са радом још 17 јануара. Они су формирали I бригаду и чине њен трећи батаљон. До 1 фебруара успели су да подигну 9 барака за становање омладинаца, трпезарију и стају за смештај волова. Раваничка десетина је успела да подигне бараку у рекордном времену од два дана. Невреме и снежне мећаве обустављале су често рад; омладинци су у два маха чистили пут од снега у дужини од 59 км. По доласку осталих другова, Космајци су радили на изградњи барака, а Моравцн су после четвородневног рада на прузи отпочели са извлачењем дрва. Заједно са- друговпма зајечарског округа онн су постигли рекорд у постављању пруге: за један дан 608 м. Укупно је постављено 4.400 м. пруге. Радећи на изношењу дрва, они су за 5 дана извукли 490 куб. мет. И по ударничком раду и по делатности на културном пољу 111 батаљон је на првом месту. Двадесет ударника I бригаДе, међу којима ćy Радоје Јефтић, Душан Тасић и Стојан Милановић, подижу ударнички дух омладннаца. На месту где друм пролази круз шуму радн читава II бригада; лесковачки, нишки и топлички батаљон. 66 Лесковчана избацило је за једно пре подне 33 куб. мет. Они су најмлађи и најборбенији. Лесковац је дао најбоље ударнике: мали 15-годишњи Благоје Станојевић ;е највреднији и најдисциплинованији омладинац у I батаљону. У три батаљона проглашено је преко 20 ударника. Друга бригфца- је у року од 15_дана имала 1.730 радних дана, у току којих је изнешено 4.095 куб. мет. У једној јарузи раде омладинци 111 бригаде, Београђани, у саставу I батаљона ималИТу х времеиу од I—l4 фебруара 696 рад&их дана. За то време изнели су 269 куб. мет. дрвета; просечно је сваки омладинац износио дневно окп 37 куб. мет. I батаљон има пет ударника од којих су се Гицић Александар и Поповић Светомир нарочито истакли. Т батаљон је издао до сада два бр.оја зидних новина. Топличани сачињавају II батаљон. Такмичећн се са Лесковчанима, опи еу за јадан дан избацили 101 куб. мет. Од 9 —14 фебруара они су за 441 радни дан изнели 338 куб. мет. дрвета и 500 шлипера. На сваког омладинца долазило је по 76 куб. мет. Најомиљенији и најпознатији ударник је Душко ЂорђеВић. Он носи најдебља и 'најтежа стабла. 111 батаљон, састављен од омладинаца пожаревачког округа, радио је на рашчишћавању пруге од снега и на проширивању тунела. Омладинци су радили укупно 452 радна дана и за то време проглашена су 4 ударника: Милан Малбашић, Влајко Николић, Бранко Главинић и Брана Јовановић, Од почетка рада па до такмичења изнешено је укупно на пут 1701 куб. мет. дрвета. 504 кола превезла су до пруге 307 куб. мет., тако да се на друму налази 1.394 куб. мет. ГТомоћу 177 кола пребачено , Је 2.872 шлипера за пругу. В. В.

ЈOВАН МИЛИЋ ДВА ПУTA УДАРНИК

Он није колос који својом великом снагом надмашује своје остале другове у раду. Напротив, он је мали, на изглед физички слаб. Али кад се са њим разговара, види се колико је јака његова воља за радом и стварањем. Родом је из села Видровца, срез иеготински. Ђак је VII разреда гимназије. Када је требало поћи на ' Црни Врх, он је одмах напустио школу и пошао на рад. Од првих дана рада истицао се свуда и на сваком месту и први проглашен за ударника. Да би оправдао звање ударника, он је настојао да још боље ради. Zlanac је он први два пута ударник у нашој бригади. На питање шта га је побудило да пође на Црни Врх, он одговара: „Оно што и ааше другове 1941 године да оду у шуму љубаа према домовини. Ја нисам могао да дам свој допринос у народно-ослободилачкој борби и зато хоћу да се сада, на овом пољу рада одужим домовини''. „Ти си напустио школу. Сматраш ли да је то ипак за тебе велика жртва?" „Школа је нешто сасвим незнатно према овом задатку. Разуме се, за ово време, Лични интереси отпадају кад је у питању домовина". „Шта мислиш о утицају нашег рада на омладинце?" „Кроз наш рад прилично се развило другарство и омладинска свест. Заједнички живот нас је удружио и повезао. Увођењем колектива запазио сам да се код омладипаца губи себичност и да јачају социјална осећања". „Како си задовољан новим звањем ударника?" „Звање није тако важно. Важан је рад. А ја имам јаку вољу, више него кад сам био код куће. Увече се враћам уморан од рада, а већ ујутру осећам нову снагу. Кад бих имао снаге колико воље, верујем да бих много више постигао." „Шта мислиш после завршетка овог рада?“ „Прво ћу се одморити, а онда наставити школу. Али ако је потребно ићи ћу и на друге радове, ја сам спреман да и тамо први пођем." И младић у сељачком оделу са ђачком капом на глави узима своју торбу и жури на рад. „Ударник" бр. 4 Црни Вфх Д. М -

ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ! ЈОШ МНОГО ПОРУШЕНИХ ДОМОВА. ПУТЕВА, ПРУГА И МОСТОВА ЧЕКАЈУ ДА ИХ НАШЕ РУКЕ ИЗГРАДЕ. ЈОШ МНОГИ ПРОБЛЕМИ И ЗАДАЦИ СТОЈЕ ПРЕД НАМА. СЕТВА ЈЕ НА ПРАГУ. ТРЕБА ПРИПРЕМИТИ И ОСИГУРАТИ ИСХРАНУ НАШЕГ НАРОДА. СВЕ ТЕ ЗАДАТКЕ ТРЕБА ОМЛАДИНА ДА ИЗВРШИ, У ДАНАШГБОЈ ВЕЛИКОЈ АКЦИЈИ ОБНОВЕ ЗЕМЉЕ НИЈЕДАН ОМЛАДИНАЦ НЕ СМЕ ОСТАТИ ПО СТРАНИ. СТУПАЈТЕ У НАШЕ РАДНЕ БРИГАДЕ И ОДУЖИТЕ СВОЈ ДУГ ДОМОВИНИ И НАРОДУ! ОМЛАДИНЦИ СА ЦРНОГ ВРХА

Тако се ради на Црном Врху: цепаница за цепаницом износи се из дубоких јаруга

СА ФРОНТА РАДА

У једчрм од наших предузећа за израДУ обуће ради се живо и са великом вољом. Поред старијих радника на раду се налазе и око 60 омладинаца и омладинки са којима су руководиоци предузећа необично задовољни и истичу их за њихов рад. Свуда, пролазећи редом кроз радионице, в*идимо посао у пуном напон/. Том њиховом бЂрбеном духу не смета иимало што су услови рада прилично тешки. По радионицама се често не ложи и није лако држати дуго хладне алатке у рукама. У кројачници, нагнути над послом, омладинци-радници заједно са својим ста-

ријим друговима врше прве радове на изради ципела. И редом, кроз све радионице, наилазимо на исто радно расположење. У шлосерају, на великој фрез-машкни ради омладинац Бранислав Стојановнћ. Он израђује и поправља најнеопходније и

најважније делове за све машине у предузећу. Занат је изучио у самој фабрици и показао је толико способности и такву вредноћу, да му је поверен посао на једној од најважнијих машина, Он је врло агилан и у слободним часовима се нарочито истиче у културно-просветном раду. Чести су примери да омладинци и омладнике остају по цео дан на послу, радећи без престанка и не обазирући се на умор. Они знају да раде за фронт за победу и у томе не сме ништа да им смета. Омладинка-радница Слободанка Златић ради на машини, на којој би мушкарац требало да ради. „Ја радим на свим машинама. Хоћу да радим за војску и земљу и зато ми није ништа тешко!" Она је својим напорним радом постигла велики успех и похваљена је од стране руководиоца предузећа за своје ударништво. У производњи се постижу сваким даном све бољи резултати, иако је рад недостатком материјала у многоме отежан. Али се и поред тога ради пуном паром. Засада се израђује по 500 пари ципела и 500 пари опанака дневно за војску, поред других мушких, женских н дечијих за грађанство. Све што може да бе искористи, да би се макар и један пар ципела више направио, искоришћава се. Исто се тако радм и на културно-просветном пољу. Омладинци су окупљени у УСАОС-у и имају свој одбор у фабрици. I Вихов рад на том пољу је врло обиман. Од секција им се највише истичу дилетантска и хорска сскција као и зидне новине. Последњи број, који је посвећен Црвеној армији, врло је лепо уређен и опремљен. У самој фабрици омладинци имају добро уређену салу за приредбе, са читаоницом која располаже са око 350 књига. Ту се одржавају, сем ширих радничких конференцијз, два пута недељно н омладинске конференције. Д.

Слободанка Златић за машином

РАДНИЧКА ОМЛАДИНА НА ДЕЛУ ОБНОВЕ

Поред жељезничке пруге лежали су разбацани остаци некада велике и масивне гвоздене конструкције. Гомиле опаљеног и искривљеног гвожђа, брда отпадака и ситних комадића, нагорели балвани итд. Немци су се при своме повлачењу трудили да што више онеспособе и униште. Алл, данас. је сасвим другачиј-а слика. Вредне руке наше радничке омладине, која се прихватила тешког и цапорног посла, онако као што то чине и наши млади борци на фронту, успеле су да већ данас, на местима некадашњих рушевина, ничу снажне контуре новоизграђених конструкција. На радилишту је врло живо. Преносе се плоче, намештају -стубови, ударају чекиђи, раде швајс-апарати ... Све је напрегнуто. Па ипак ту и тамо, кроз лупу чекића, зуку мотора и машина, чује се песма. Свуда се види напор, али радостан напор, јер он доприноси заједничкој борби и води победи. Са лица омладинаца-радника, који сачињавају највећи део свих радника на радилишту, чџта се схватање важности самога посла. Они осећају да сваки постављени стуб, сваки намештени шраф, сваки обрт машине, сваки ма и најмањи напор, који се улаже, доприноси победи и убрзава је. Они са вољом раде напоран и тежак посао; раде га ударнички, Посао око постаВљања нове гвоздене конструкције је врло сложен и великих размера. Ту ради и екипа механичке радионице „Гођевац", састављена готово сва од радничке омлаЛине. Ови омладинци су показали велики успех у послу. Све су

то млади бравари, монтери, швајсери, који раде непрекидно у три смене. Они су успели да увек на време или чак и пре рока испуне постављене задатке и да добију похвалу руководиоца посла као најбоља радионица на радилишту. Ти резултати и похвале што су их добили. сведоче о борбеном духу наше радничке омладине и о њеној жељи да' да што више за фронт. А кад их човек запита ко је, од њих најбољи, ко је највећи ударннк на раду, они вас чудно погледају, слежу раменима и одговарају, као да је то сасвим обична ствар: „Па, знаш, друже, код нас сви раде ударнички. Када добијемо задатак да нешто извршимо, ми знамо да то треба урадити брзо и исправно.“ Тако је и код осталих. Мало подаље, на другнм деловима раде око 60 омладинаца-радника из фабрике „Рогожарски". Они су махом дреери, електричари и монтери и раде у две смене. Под тешким околностима, по мразу, леденој киши и ■ветру, по хладној и влажној ноћи, на високим конструкцијама они врше своју дужност. И не само да савесно обављају стручан посао, који им је поверен, него се и труде да ураде увек више него што им је стављено у задатак. Тако су Јоцковић Јоцо и Милан Бошковић, обојица швајсери, свршили посао на заваривању, који је био предвиђен за 5 дана, у року од свега два дана. И тако свуда! Рад се одвија брзо и успешно. Све тече без застоја, посао напредује, ново се диже из рушевина.

Омладинац-радник н а шва/с-апарату

Spoj 19

МЛАДИ БОРАШ

3