Mladi borac

Народни Херој Милоје Милојевић

Црноадфасти човек, одмерених покрета н тлхог гласа, кога видимо пред собом, једав је од оних људи, који носе назив'и одликовање Народног хероја. И поред пренатрпаности пословима радо је одвојио један део свог скупоценог времена овај Народни херој, који тај назив носи од 18-Х-1942, да би дао изјаву за „Младог 6opua“. „Радује ме што омладина узима- тако живог учешћа у народно) оорби и што се интересује за оно, што je наша млада војска извојевала, јер ће само тако знати да цени и сачува њене тековине“, говори генерал Милојевић. Он спада у ред оних људи, које су тек борба, патње и искушења ставили на оно месго које им припада. Мржња против неправде њ насиља нашла је место у његовој души још од раног детињства. ро шлог" Светског рата Аустријанци су му стрељали оца, сељака из Урсуле, крај ра гујевца, где се и он родио. Тешка судбина сирочета научила га је да подноси животне тегобе. У шеснаестој години je иступио из трговачке радње, у којој je дотле био запослен, и отишао у подофицирску школу. Из војске је изишао чим му je истекао законски рок. Још онда је осетио капитулантски дух, који је владао у њој и који је довео дотле да хиљаде часних бораца буду издане од својих команданата и предате Немцима у заробљеништво. Тада се он три дана јуначки борио код Јужног Брода, да би најзад доспео у ло гор У Скопљу. Не могући да трпи срамоту, после петнаест дана бежи из зароољеништва и са породицом напушта Скопље и одлази у родно место. Кад је народ почео-да се организуЈе и Д а води борбу против окупатора, он je био један од првих, који су ступилиупартизанске редове. Каже да њима није при шао ни из каквих политичких разлога, већ једино што је видео да они часно и поштено воде борбу с непријатељем, а не сттекулишу као разни камуфлирани издајници. .. , Војничка каријера генерала Мило Јевића јб врло разнолика. Не може се рећи кој'им је делом пре заслужио назив Народног хероја. Свако од њих је поглавље за себе. За време 111 офанзиве, борећи се у саставу I пролетерске, добио је тифус. Иако тешко болестан учествовао је у борбама за Дувно, које j’e његова бригада заузела. Но убрзо је она пред надмоћнијим снагама ФраНцетићеве Црне легије морала да напусти град. „Те ноћи ми је било врло тешко“, прича друг генерал, „жалостило ме је што смо напустили град и што је непријатељу пао у руке велики плен. Потражио сам добровољце за напад на Дувно и са њих петорицом, колико их се јавило, кренуо на њега. Добро наоружани бомбама и митраљезом терали смо овце пред собом и успели да се неопажено пробијемо до центра града, где пролазиле непријатељске колоне. Посаду тенка са чела колоне, која је седела на куполи, ликаидирали смо са неколико бомби. Следеће бОмбе су одлетеле под гусенице другог тенка, док смо трећи £а даљине од једног метра избацили из строја.“ На наоружане мотоциклисте и пешадију, који су наступали за тенковима генерал Милојевић, онда заменик команданта београдског батаљона, отворио је ватру из стојећег става. Нечувеном смелошћу и херојством успео је да са пет другова растера непријатеља пред којим се цела бригада повукла. Небројено пута рањаван, он никдда своје ране није одболовао. Као правдајући се говори; „Шта ћу, није се онда имало времена за лежање." У IV- офанзиви, када је од авионске бомбе рањен на више места и кад му је једно веће парче озбиљно повредило кичму, могао се видети како придржаван од другова јаше на коњу-и заузима Улог. После битке код Сутјеске већа формација авиона напала је његову јединицу и тадз му је од експлозије једне бомбе пукла кост на глави и повређено лево раме. Највећи губитак га је задесио, када је као војн!) инструктор био у новоформираним далматинским јединицама. При једном продору у непријатељске редове запао је у јаку митраљеску и минобацачку ватру, Једна граната* која је пала недалеко од њега ранила га је на седам места и он је остао на попришту борбе. Другови су мислили да је погинуо и повукли су се, Целу ноћ без свести, окупан у крви лежао је у прашини и тек се пред зору освестио. Натчовечанским напорима се дигао и са митраљетом у руци прокрчио себи пут кроз непријатељске редове до својих другова. Био је спасен, али је Vom приликом остао без једног ока. Кад је Лола Рибар погинуо и он је био поред авиона нападнутог митраљеском ватром из ваздуха.

Ма да тешко рањен у ногу и леђа пет дана доцније одлази у Каиро као члан наше војне мисије код Савезника на Средњем ИсТоку, Војну вештину није учио са књигом у руцн, него на бојном пољу. Чувени су постали његови продори кроз редове непријатеља и освајања „неосвојивих" тврђава. Битка на брду Кленак, када се са пет-

наест људи пробио непријатељу за леђа и разбио 600 усташа, не може се заборавити. У најтежо/ ситуацијћ! се налазио генерал Милојевић у V офанзиви. Тада је из правца Фоче бранио отступницу нашим јединицама које су се повлачиле у правад Црне Горе. Непријатељ је бацио више пукова и бригада на део фронта, који је он

држао и успео да се неопажено привуче на стотинак метара од наших јединица. „Напад ме је затекао на спавашу", прича генерал Милојевић. „Кроз главу ми је само сенула мисао да нам је повлачеше за Црну Гору отсечено, ако се не одржимо, Иако смо били знатно слабији, командовао сам одмах противнапад на целој линији фронта. Сви су овај напад сматрали лудошћу, али ја сам примио сву одговорност на себе и остао упорно при својој одлуди. За два сата борбе пробили смо непријатељске линије, разбили непријатеља и брзо га уништили," Необична хладнокрвност и одважност говоре из свих дела 32-годишшег Народног хероја, Једном приликом су 1 и П пролетерска нападале у правцу ЛивноДувно и требало је I пролетерској пренети наредбу за покрет ка Дувну. Са два аутомобила и 15 људи упао је генерал Милојевић у редове усташа. Била је мрка ноћ, а фарови су заслепљивали очи. Усташе су мислиле да имају посла са својиа официрима и потанко су давале обавештеша о својим положајима. Још су и ауто, који је био запао у блато изгурали на чврст друм. Пошто је било немогуће пробити се даље, генерал Милојевић је cs људима изишао из аутомобила и запитао усташе, да ли знају с ким имају посла. Скинуо је капу и поднео је под фар. Петокрака је засијала, а ватра из оружја наших бораца покосила је најближе усташе. 'Другом приликом је овај Народни хдрој сам упао у ров усташа и натерао их да пуцају на Немце. Кад се вратио са Средљег Истока учествовао је у ослобођењу Мљета и Корчуле. Јуна 1944 је пребачен авионом у Србију и примио команду над XXI српском дивизијом. Учествовао је у борбама за заузимање многих места у Србији, као и у ослобођењу Београда. Наша омладина треба да се добро упозна са делима народних хероја, како би се на њиховим примерима учила да ствара херојства борбе и рада. Б. С.

СРЕДЊОШКОЛЦИ ЗА ОБНОВУ НАСТАВЕ

На предлог месног иницијативног одбора УСАОС-а одржан је у Београду 20 ов, мес. састанак, коме је присуствовало преко сто ученика и наставника из разних београдских средњих школа. На том састанку средњошколци, активни чланови УСАОС-а, изразили су жељу да се што пре покрене настава у виду курсева из српског, руског, енглеског или француског језика, математике и хигијене. Због тога је било одлучено да се у свим београдским средњим школама одрже скупови ђака и професора, на којима би се покренуло то питање. Поред тога, веђина школских зграда је оштећена и потребно их је одмах оправљати. Средњошколци су предложили да сами дају радну снагу, тиме што бн формирали средњошколске радне јединице. Средњошколска омладина Београда увек је показивала високу свест и велико родољубље. У најтежим моментима за наше народе, за време тешке* немачке окупације, београдски су чврсто ста)'али уз свој народ и борили се за његова права. Жртве, које је средњошколска омладина Београда узидала у темеље наше демократске федеративне Југославије, најбоље нам о томе говоре. И ова најновија акција београдских средњошколаца показала је већ извесне корисне резултате. До сада су оДржани зборови средњошколаца и средњошколки скоро у свим београдским средњим школама. На тим скуповима присуствовало је преко 1700 средњошколске омладине. У свим овим овим школама покрснуто је питдње кур. сева, које су сви ђаци одушевљено прихватили и одмах се уписивали. У неким школама средњошколци су тражили да иду у Срем на бербу кукуруза. Тако се у II мушкој гимназнји одмах пријавило 30 средњошколаца, а у VI женској 12 средњошколки. У 111 мушкој ученици су на крају збора решили да створе радни батаљон за оправку своје школске зграде. Напори београдских средњошколаца за обиову наставе и покретање курсева из

појединих предмета ниеу свуда наишли на потпору професора и директора. Још увек неки професори и директори не могу да схвате да је у новој Југославији настало и ново доба и да се не мора увек „чекати на акт из министарства" да би се што корисно урадило. Тако, на пример, директор I мушке гимназије није нашао за сходно ни да присуствује састанку својих ученика, јер није добио никакав акт из Повереништва просвете у вези с тим. Има на жалост и таквих директора, који на исти начин скидају шешир данас у Повереништву просвете, као што су то радили пре рата у Министарству просвете "или за време окупације у Јонићевом кабинету. Тако је, на пример, директор IV женске гимназије, када су ученице дошле код њега да се договоре о покретању курсева, рекао: „Ја нисам добио никакво наређење. Шта ћете ви то? Ви децаЈ' Али, може се наћи у Београду и таквих директора, којима не би смела бити поверена тако одговорна дужност да воде бригу о васпитању наше омладине, оне омладине, коју са поносом спомињу сви демократски народи. На пример, директор II мушке гимназије је као директор за време окупације претио ученицима: „Све ћу ја вас у Паланку!“ А директор 111 мушке још пре рата је као директор исте школе прогањао напредне средњошколце, а за време окупације био је истакнути четнички агитатор у Јајинцима. И поред свих тешкоћа на које наилазе, београдски средњошколци раде упорно на стварању Јединства свих средњошколаца и на обнови своје школе. Они се надају да he наша народна власт и њени просветни фактори исправити све недостатке и упутити средњу школу у правцу, којим he се најбоље васпитавати наша млада генерација. Уједињени савез антифашистичке омладине Србије спреман је да у том погледу народној власти пружи најпунију помоћ. Ј. М.

Народни УНИВЕРЗИТЕТ

Ширити научне истине, ширити просвету, значи наоружавати народ. Ненародни, реакционарни режими бојали су се наоружаног наоода; они су хвалили науку ; али су устваои аазирали од ње, гледали да је некако поткупе, да је одвоје од народа. Данас су прилике другојачије. Данас сам народ ратује, сам народ гради и подиже своју нову државу. И шему је потребно што више духовног оружја, што више знања. Отуда велика пажња и брига коју наше народне власти поклањају културнопросветном раду. Организују се аналфабетски течајеви, отварају се, упркос свих тешкоћа, основне школе и гимназије, ничу народни универзитети. У Београду већ дуже време ради једна од наших најпопуларнијих просветних установа Коларчев народни универзитет. Управа универзитета предвидела је у свом програму читав низ врло занимљивих предавања из области природ Них наука, политике, и технике, И по ак-туелности теmst и по високој стручности предавача, ова предавања заслужују пажњу најшМре публике. У среду 21 ов. мес. одржао је професор Сима Мило Јевић предавање о положају Словеније у саставу федеративне Југославије. Када говоримо о Словенији, федералној јединици нове Југославије не мислимо само на онај њен део који је улазио у састав бивше Југославије, него и на оне словеначке земље које су после насилне италијанске окупације и несрећног корушког плебисцита припале Италији односно 'Аустрији. Италија је уграбиЛа за себе Бенешку Словенију, Западну Крањску и Истру, а Аустрија Корушку и Штајерску, што укупно чини једну трећину словеначке земље. Словенија има врло истакнут геополитички положај. Њена сразмерно мала површина залази у три велике географске области: алписку, динарску- и панонску, н у њој се додирују три највећа расна стабла европских народа, словенско, романско и германско. Преко Словеније воде врло важни путеви, који спајају средњу н балтичку Европу са Апенинским полуострвом и Јадранским. морем. Истакнут геополитички положај и. слаба политичка организованост слввеначког залеђа, условили су историску судбину Словеније: изузев краткос периода у раном средњем веку, она није имала праве државне и политичке самосталности. У тешким условима сталНог туђинског угњетавања, нарочито германског, Словенци су показали изванредну отпорност и успели да сачувају свој језик и своју националну индивидуалност. Словеначка привреда, поготову земљорадња, нема нароичто погодне природне услове развитка. Ораница чини само 20% пољопривредне површине, а земљиште је сразмерно мале родности. Највеће природно благо Словеније 'су њене шуме, које заузимају близу половине читаве њене површине и служе као основица једне напредне дрварске индустрије. Од руда има највишб мрког угља и боксита. Словеначка је наша најразвијенија индустријска област, али је већина индустријских предузећа била у рукама страног капитала. Јако аграрно залеђе у истим царинским границама, обиље стручно способне радне снаге, и добро развијен саобраћај претстављају повољне околности за развитак словеначке индустрије, док недостатак већине сировина за прераду, које се углавном морају увозити, претставља главну неповољну околност. По просвећености становништа Словенија стоји испред свих осталих федералних јединица. Број неписмених у њој износи свега 8%. У погледу свог етничког састава она је потпуно јединствена јер Словенци сачињавају преко 94% њеног становништва. Основни животни интереси, национални, i политички и привредни, везују Словенију неразлучиво за државну заједницу југословенских народа. Само у ослону на остале југословенске народе сродне по крви,- историји и језику, и у државној заједници са њима, моћи ће Словеннја да нађе обезбеђење од агресије великог германског и италијанског суседа и осигура себи слободан живот ,и национално-културни развитак. Њена-привреда, оскудна у средствима исхране сировинама а Ја\ка у погледу индустрије,. донуњује се са привредом осталих наших крајева, који имају изразито аграрни карактер. У новој Југославији Словенија ће бити на стражарском месту према германском и италијанском империјализму, коме је она кроз читаву своју историју јуначки одолевала. Она ће бити наша спона са западном и северозападном Европом. Из ње већ данас води дванаест пруга за иностранство, далеко више него из ма које друге федералне јединице.

4

М JI А Д И БOР А Ц

Број