Moja odbrana
37
У чланку „Рок за девизе“ у Трговинком Гласнику Бр. 158 од 11. Јула 1922. год. који прилажем, вели се: „Оваким "неупутним мерама, које ништа нису допринеле побољшању нашега динара, већ су га на против још више обориле, само се отежава трговцима рад, наносе им се огромне штете и дангуба, и омета и трговина и промет. ...“
Цицварићев Београдски Дневник у Бр. 207 од 16 Августа 1922. год. вели у чланку „Док не добијемо“ поред осталога исво: „Министар Финансија г. Коста Кумануди, оптужавао је банке, да оне систематски обарају динар — и он је предузео извесне мере, да динар заштити од банкарских шпекулеција. Те мере нису остале без дејства, али нису биле у стању, да спасу динар, нису могле да зауставе његово падање, а то значи, да главни узроци овога падања не леже у банкарској области.“
Удружење Банака у Београду у своме извештају, који је приложен, на страни 22. цитира преставку, коју је упутило Народној Скупштини, и у тој преставци вели: „У Службеним Новинама од 28. Фебруара ов. год. публиковано је решење Министарског Савета И. Бр. 1957, којим се мењају досадашњи прописи о трговању са валутама и девизама. Главни циљ овога решења, изгледа, требао је да буде: поправка нашег динара, а тај се циљ — по објављеном тексту решења — има да постигне читавим низом забрана, ограничења, специјалних дозвола, које до сада нису постојале, а које ће нанети један велики удар целокупној народној привреди. Ми не улазимо на овом месту у дискусију о томе: да ли ће се предложеним мерама постићи жељени циљ или не, и ако је наше дубоко уверење, да се тај циљ овим начинсм неће постићи. Оно пак што мислимо, да је нарочито важно подвући и истаћи, то је ова променљивост у нашој валутној политици, ова несталност и колебање. За последњу годину дана, ми смо доживели већ четири разне валутне уредбе: Маја, Јула, Септембра 1921. год. и Фебруара 1822. год. Четири пута за годину дана мења се из основа цео систем рада: од ограничења, иде се потпуној слободи, да се после кратког времена опет вратимо ограничењу, и најзад узимамо кораке ка потпуном монополу. Резултат ових честих измена су: потпуна несигурност у свима банкарским и трговачким пословима, управо једно стање