Moja odbrana
98
опште правне несигурноста у овоме важном домену нашега економског живота“...
На три месеца пред свој пад г. Кумануди је завео један невероватан реакционаран систем трговине девизама и валутама, утврђујући некакав клириншки курс, управо диктирајући и фингирајући вредност динара на берзи, како је хтео. Под тим режимом продао је „срећно“ доларе из зајма, и одступајући као Министар оставио стваран курс динару према страним валутама невероватно низак.
Дакле овај рад г. Куманудија на поправци динара потпуно је крахирао. М поред свих његових експеримената, ми смо доживели, да је динар невероватно много изгубио од. своје вредности. Доживели смо да се за 4.65 Швајцарских франака може добити 100,— динара.
Такав енорман пад динара изазвао је огромне штете трговини и привреди земаљској и свима потрошачима, јер је изазвао невероватну скупоћу. И за то упрапашћивање динара, има мушки и одважно да поднесе пуну одговорност г. Кумануди. Он дакле није предузео радикална срества за снажење и стабилизирање динара, и за то је земља дошла у очајну ситуацију. А за то се мора одговарати.
8., Г. Кумануди, судећи по свему овоме, што је до сада изнето, није успео да уреди државно газдинство. Он те ствари и не разуме. То је његов малер, али и малер за земљу. Кад. нема реда у државним финансијама, онда се не може ни очекивати никакво добро по земљу. Резултат такве малерозне политике осећамо сви ми, цео народ; динар нам. из дана у дан пада, а са његовим падом расте невероватна скупоћа, што је зло, и што може ићи на горе, на пропаст.
Г. Др. Славко Шећеров, народни посланик, лични и партијски пријатељ г. Куманудија износи у Трговинском Гласнику Бр. 191 од 26. Августа 1922. године у чланку „Зашто динар пада“ ово: „Што држава ствара обавезе, дугове, које у опште. не покрива; дугови Министарства Војног у износу од 590 милиона, дугови Министарства Саобраћаја у износу од 400 милиона, разни дугови надлештава у износу од 100 милиона; обавезе према нашем Репарационом Фонду у износу близу 2.000 милиона престављају један терет за јавни кредит др-