Moja odbrana

39

жаве, и морају обарати вредност динара, који је најинтимније везан за наше државве финансије. И после Устава стварају се обавезе без знања и одобрења Народне Скупштине; тако је Министарство Војно ушрошило прошле године око 120 милиона, а за време дванаестина Јануар-Јули 1922. год. око 126 мшлиона. Сви ови летећи дугови утичу, учвршћују и подржавају инфлацију динара, и само ова страна наших државних финансија најбољи је индекс за вредност наше валуте.“

Цитирао сам напред, да г. Др. Велизар Јанковић, народни посланик, каже: „Ја нећу ни покушавати овде да доказујем, какав је ред, управо неред у финансиском газдинству..... ј

Г. Др. Воја Вељковић, народни посланик, у своме говору о буџету, оштампаном у приложеној „Демократији“ Бр. 910 од 26. Јула ове године каже између осталога: „Исто шако, господо, констатовали смо, да држава чини још и извесне издатке и Прави дугове, који апсолутно нису у складу са уставом и законима“.....

Финансиски Одбор у своме извештају Народној Скупштини о буџету за 1222. год. вели: „Одбор мора консташовати још п ово: да до данас још није успео, да добије шачан. извештај о томе, колико се у ком надлештву стварно издаје на име плате, и колико на име додатака на скупоћу, ма да је те податке тражио још од почешка рада и своје тражење 0 више махова ургирао. (Види стр. 13. приложеног извештаја).

Сви ови цитати са оним, што смо напред казали, дају слику нашега рђавога државног газдинства и нереда у државним финансијама. Сви они несумњиво утврђују, колико је слаб г. Кумануди, колико је очајно неспособан, и колико не зна, да управља државним газдинством.

М Како Трговински Гласник преставља упропашћивање трговине и земље.

Поред изложених појединости у критици рада г. Куманудија, сматрамо за потребно, да изнесемо и даља писања Трговинског Гласника, у којима је престављена сва тешка и мучна ситуација наше укупне трговине и целе земље. Та су писања и била поред осталога основ за моју критику посту-