Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

[о —————

лепо смо се споразумевали, па је било добром по њега и по нас. А откако радњу предузе Никола, запржи нам чорбу! |

— Е јес, брате! — потврди Моша филаделфија. — Стаде обарати цене роби, те привуче све паланчане себи, — продужаваше Скакавица живље, — а ми узалуд зивкамо муштерије.

— Тако је! — потврди опет Моша. — Од 9) процената, зараде оборио је на 8 и 6! Па ти сад живи!

— Оно... право да кажем, — усуди се Кики да примети, — не иде ни нама баш тако рђаво, јер =

— Не иде! Како не иде; — љутито му упаде у реч Скакавица. Њему кајмак а нама, — сурутка/!

Ту Скакавица посрка каву, пусти два-три колута дуванског дима, па продужи:

— Затим, шта значи оно велико разметање и расипањег Купе се прилози за општинску сиротињу, ми по динар, два, а он, Imam! банку, две, три...

— Лепо је њему, други текао, — примети Моша.

— Али ми је најгоре, кад дође да нас натерује на упис у којекаква хумана и патриотска друштва. За њега, је ништа 500, па и 1000 динара! А како ћемо миг

— Тако је, тако! — потврђиваху и Моша и Кики.

— Да чујете што ћу вам још рећи, — ту се Окакавица наже ближе њима, па поверљиво и тихо рече: — Никола је фармазон!

— Фармазон! Је ли могућно“ — зачудише се и Моша и Кики.

— Сигурно, као два и два четири... А фармазони су сумњиви и опаки људи: не верују у Бога, не иду у цркву, мрсе и на Велики

2: #