Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

| | || ||

даване ким === 9()

Петак, држе ноћу тајне састанке, и, ко зна шта спремају!... -

— Можда какву заверуг — рече Моша, плашљиво.

— Можда. Поред наше полиције све може да буде... А они се размећу милосрђем и патриотизмом... да забашуре траг.

- = Да ли је он одиста фармазонг — упита, Кики радознало.

- — Оно... баш сигурно незнам, али сигурно мислим... Него знате како да му доскочимог... Да хватамо његове паланачке муштерије, па им на уво рећи да је Никола фармазон... па да видите, нико му неће ни пригвирити у радњу.

Тако се договорише и, пошто платише каве, дигоше се и одоше у своје радње.

Па тако су одиста и чинили. Али све узалуд. Николина је радња и одсад напредовала, као и досад. |

Завист и пакост не имадоше успеха.

Примајући очеву радњу, Никола је наскоро задовољио и јаку жељу његову — оженио се. А после неколико месеца умре му стари родитељ, проживевши последње дане поред ваљана сина и добре снахе. ~

Никола је већ у 25-ој години био сит момачког и, како је сам говорио, »неуредног и неразумног« живота. Срећа га је послужила да нађе ваљана друга кога је убрзо заволео свом душом својом. еснаест година проживео је са својом драгом Јеленом у срећном браку о који се није никад огрешио, чувајући га као зеницу ока свога.

Јелена је потпуно заслуживала велику љубав његову колико својом љубављу и верношћу, толико и разборитошћу и преданошћу домаћим пословима. Чиновничка кћи, добро васпитана, и образована, лепога лика, деликатна у опхођењу, живље и веселе нарави, — она је свуда