Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

Свесрдна љубав којом су оца и сеја обасипали своју милу Веру, имала је на њу знатан утицај. Убрзо је заборавила на страх да јеу њима изгубила ону срдачност која јој је пређе била тако мила. Престало ју је мучити и несносно осећање стида и срама са греха, које ју замало не стаде живота. У ње се поново враћаху живост, веселост, безбрижност пи нежност. Осећала се као поново рођена, као да се из тешке болести спасла костурске авети с оштром косом над главом.

Чудила се, како је могла бити у толиком заносу, да није умела нормално ни мислити ни гледати. Варао је вид да је лепо оно што је ружно и накарадно; варао је ум да је добро оно што је рђаво и зло; варала је моћ расуђивања да је карактерно оно што је нечасно, лажно п подло; да је врлина оно што је мана и грех; да је интелигентност у обманљивој маски модерних идеја и принципа; да се уважавање и симпатије теку модним тоалетама ни скупоценим адиђарима!..

Како се сада стидела себе, својпх незрелих пдеја и својих несмислених пожуда! Колико је тек сада умела да цени Надине разлоге и савете, п да брижљиво чува њену и оцину љубав!.. О томе као п о општем преображају Верином, могли смо се уверити и из њених писама сестри после свечаности у масонским одајама.

У дому Николину засјаше опет светлији зраци, забрујаше радоснији звуци, настаде живот веселији, милији. Од Надина клавира п Вериних песама, који беху умукли кроз толико дана, орила се цела кућа.

Нада се више није бојала Верине преране удаје, јер се уверила да је она, утицајем последњих догађаја, врло брзо сазрела. Желела је само да је приволи на прихватање Гојкове по-