Narod

16 Л&111А

»Н а р о д« излази сваког дана по подне.

Штампарија се налази у јлици Коломбо број 0. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра&ају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Р е д а к ц и ј а је у. улици Коломбо број 6.

ЧЕСИ ~У БОРБИ

Док се Хусарек труди „да после неуставних да ситним бирократским мерама помогне Аустрији позивајуЈш шефове странака: да би им претио и да би их молио, те да на тај начин колико толико санира прилике у Аустрији, дотле је на другој страни извршено једно прибирање снага, али против Аустрије. Конгрес у Љубљани, још једном је дао на знање управњачима Аустрије да се више не може ићи старим путевима. Нешто мало пре конгреса у Љубњани одржан је и други, „немачки народни конгрес“, где су представници хришћанских социјалиста и либерала тражили: „реорганизацију Аустрије чиме би се осигурао утицај немачки, тако потребан Аустрији.“ Тенденција ског покрета довоњно је позната, и кад се томе дода и овај зах-

дела, коЈа Је починио Хусарек, Чешка Унија пре свега, мора расправити питање, да ли се, у опште, могу и отпочети преговори са човеком, који својом политиком врши прост атентат на чешки народ“. И да би и овом приликом манифестовао одлучност и јединство народно Клофач изјав.вује: „да политичка питања са владом може расправљати само целокупно представништво Чешке Уније.“ Поред ових појава, које могу послужити, донекле, као илустрација прилика, и сама немачка штампа даје извесне податке, који, у колико дају прецизнију слику, утоликоје чине и озбиљнијом. У једном од својих последњих бројева „Фо( сише Цајтунг“ скреће словен- пажњу меродавнима:„да Чеси врше у народу регрутовање.* 4 Вести о томе не дају других де-

тев са „немачког на- таља, али је довољно

родног конгреса" онда се може сматрати као тачна констатација бечког дописника „Франкфуртских новина“ „да у Аустрији нема више никога који би био Аустријанац за љубав Аустрије." Нас, за овај мах, не занимају средстваипутеви, којима Немци у Аустрији спроводе своје тежње. Али је од интереса обележити етапу чешких борбених елеменага. Иа једној страни ви

Јасно: какво и против кога може бити го регрутовање. Кад се знају озбиљне организаторске способности Че-

Чехословачке легије, широм свих борбених фронтова, зацело није могао остати без последица. Борбени став, који је заузео чешки народ у границама Аустрије, као и ван њених граница, одавно је давао утисак не „регрут 0 ваног“, већ мобилисаног народа; и ако су „Фосове новине“ то тек сад увиделе у толико по њих и по Ау стрију горе.

ТЕШКА КАЗНА Лондон. — Поводом унишхавања и пустошења, која врше Немци при с в о м повлачењу »Тајмс« пише: »Дошао је час, да сасвим отворено кажемо Немачкој, да ће тешка бити казна, коју ће Савезници наметнути Немачкој, кад буду на немачкој територији, ако Немачка мисли да се може повлачити кроз Француску н Белгију сравњујући са земљом сваку варош и свако село«.

КАД НЕМАЧКА СУДИ

Лондон. — Један званичан руски радиограм доноси појединости о бољшевичко-немачким уговорима, који су закључени у Берлину 14 августа и који нарочито додирују теха, и до дна најширих р ИХО р И ј ална и финансијс-

маса народних спроведена национална свест не-ће!

ка питања. У једном од уговора стоји и ова клау-

код 1еха, онда исас !зула: Русија ће се бориоити ни мало претера- против трупа сила Споно оно што „Фосише ној Русији, Цајтуиг“ у полициско- а Немачка обе ^ ава>да фи .

шпиЈунско1 намери пише. Али колико из ове весги бије полицискошпијунски задах, исто је тако очевидна и бо-

димо Клофача, где ујазан, коју ствара несвоме одговору на Ху-|поколебљива и чврста еареков позив даје о- организација чешког

номе лекције из парламептаризма, а у исто му време поручује:

народа. Светли пример пожргвовања, који дају

нска неће напасти Русију.

НЕМАЧКА И ЛЕЊМН Цирих. — У Берлину прате са спаахом ток Лењиноне оолести и »Национал Цајтунг« каже, да један представник министра спољних послова иде сваки дан у руску амбасаду ради

извештаја о рагвеникујјакораспрострањенау бро »Дајче Тагес Цајтунг« дарницама, као и услед

расматра забринутост владајућих кругова и пише, да Немачка мора бити приправна на сваку евентуалност. Лист каже, да кад би Лењин и остао жив, изгледа сигурно, да неће више за неко време моћи да буде душа бољшсвичке политике; настаје за то питање: какне могу настати пос дедице за бољшевизам и за односе са бољшевичком Русијом? Не треба помињати, да би држањевладе.ко ја би дошла после Лењина - Троцког, б и л а много друкчије у односу на Иемачку.

КРНЗА У МАЂАРСКОЈ Цирих. — Према бечким дописницимаберлинских листова, веро ватна је промена министарства у Мафарској Векерла би заменио кнез Виндишгрец, садашњи мађарски министар за исхрану. Ове вести потичуотуда, што је у Беч стигао Виндишгрец и други мађарски министри, да дискутују с аустријским државницима пројект федерализације. У Пешти се мисли, да би остварење овогпројекта довело у опасност положај Маћарске: с тога ће се Мафарска енер гично одупрети сваком покушају утомсмислу

пројекта о повећању радне сиаге у бродарницама, пошто је велики број људи попунио празнине па западном фронту, а тиме смањио привремено радну снагу. Али, додаје даље дирекгор, изгледа да ће се ускоро моћи да смањи програм граћења ратних бродова, а то ће дати довољну радну снагу бродарницама за конструкцију трговачких бродова. Ова ће се продукција повећати нагло крајем ове године.

ко баварских војника,'ш» више пушака и друго 1 који су из његове Ч ете, 1 ‘""'' >г '” ,!, ' т

У НЕМАЧКОЈ ВОЈСЦИ Лондон. — Дописник »Рајтерове Агенције« са енглеског фронтателеграфише, да су немачки заробљеници изјавили да велики број бунтовничких памфлета циркулише слободно у редовима немачких трупа. Један немачки војникиз петнајесте дивизије, који је скоро био на осуству каже, да му је неколи-

показало више револуционарних памфлета, који су нарочито рас прострањени мефу баварским трупама. Ови су помфлети управљени против Пруске и позивају вој нике да прекину борбу. Лондон. — Заробљеници изјављују, да их нису помагала митраљеска одељења. Извршено је ислећење и утврћено, да су се три митраљеска одељења предала не избацивши метка, а једно одељење дејствовало је само с једним митра љезом. Наредник, који је командовао овим четвртим одељењем, учествује у борби од 1914 године и носи Гвоздени Крсг, кад је се предао био је врло среган што је заробљеник. Он је изјавио, да је морал његових људи толико пао, даје било немогуће продз^жити борбу с њима. Генерал Фон Вурф, командант 234-те ди визије жали се што је био принућен, да казни велики број људи из своје дивизи је, који су се сами ранили

Париз. »Ексцелсиор« каже : »Немци су стигли на Хинденбургову линију исцрпљени и даваће много мањи отпор. Наше трупе ваобилазе са запада положзје Шмеи-де-Дама. Цирнх. — Полузванични »Нордајче Цајтунг« пише: »Несумњиво је да се наше трупе налазе у крајње крнтичној ситуацијп«. Париз. — Савезници су сада на дугачком ћронту прсд Хинден»урговом линијом, не само у Артога, већ и на Соми, Оази и Елети. Ови положаји, који су служили Немцима као основица за напад, постају за њих сада прибежишга. Питање је, да ли су Немци у стању да се одупру Савезницима на овим положајима. Пемачки војни критичари изгледа, да се не надају дугом отпору. ЗАПАДНИ ФРОНТ

ЕНГЛЕШ МАРШ Лондон. — Адмиралитет јавља да је у Енглеској констуисано у августу трговачких бродова 124.675 тона. У јулу је коиструисано 141.948 тона. Целокупнанова тонажа за последњих 12 месеци била је 1,513.340 гона Директор трговачке марине говорећи о смањивању продукције бродова за месец августкаже, да 1ето потскло због инфуленце, која је Сила

Цирих. — Неисцрпна је фантазаја немачких новинара, када греба оправдати војничке неуспехе. Ево шта пишс дописник берлинског л и с т а »Штутгартер Нејестес Тагблата»: »Борбе на западу, налиниј развијају се са страхови том огорченошћу. 'Гериторија, опустошена за четири године рата, данас је пакао од опустоши. Н а ш е трупе врло много трпе услед тога, шго је на таквом терену снабдевање скопчано са неизмерним тешкоћама, и трупе, које иду на одмарање, немају згодних станова. Због тих разлога и да бисмо принудили непријагеља да нас прати наопустошеном терену, по наредби врховне команде

повукли смо своЈе линиЈе на исток.а Да »Штутгартер« није један хумористачки лист, већ озбиљан, доказано је и овом последњом фразом: »Упркос тога не можемо са-

ОДЛУКА С8ЦНЈШСТА Рим. — Управа италијанскс соцаја.шстичке унијс држала је пленарну седницу. После дискусије је изгласана ова резолуција: »Управа италијанске социјалистичке уније поиово истичући мисао, да садашњи рат мора имати, као битни циљ, оснивање лиге слободних народа, изјављ}'јс : 1)да таква лига није о-

крити тежину ситуациЈе. јотварљива, ако се Аустро. ји Камбре-Сен Канген, Непријатељ је јак и стал-,у га р Ска ие распарча у нано баца нове масеу битку.^р 0 д Ие др Ж аве, независне и С тога се не може мисли- сло б оди е ; 2.) Да ово расти, да се борбе смањују, па рчавање тражи стварање чак има разлога веровати Југославије, која ће уједида ће се битка проширити| нихи све србе, Хрвате и на крилима.« [Словенце ван суверенитета Лондон. — Северо запад Хабзбурговаца, пошто је

но од Кодмара америчке су трупе одбиле јаке испаде које је непријатељ из вршио после интензивне баражне ватре. У току жестоких борби ручним бомбама, на бајо

иет и пешачком ватром

А-

мериканци су одбили не мачку пешадију, запленив-

немогуће хтети једну несависну Чешку и независну Пољску, а у исго време оспоравати југословенска нацаонална покрет, који је ускрснуо аз Начолвопове епопеје, и који је загрејавао Мацини, Гарибачди и Кавур а који потврћује 80 000до-

Ф Е Љ Т 0 Н

ГИ ДЕ МППАСАН:

ОСЛОБОЂЕНА

приКако Понашала се врло стојно ррема мени. нисам знала ко јс она, зовнем је: »госпоћице«, на то ми она рече: »Ох! Госпоћа ме може звати просто Ро зо.« Отпочнемо да разго варамо. » Па, Розо, ви знаге зашто сте овде дошли? » Без сумм.е, госпоћо. »— Врло добро, девојко и то вам пије су»ише досадио? » Ох! Госпоћо, ово је оеми развод у коме учсС1вујем; ја сам на то наникла. »- Од-тично. Треба ли аам дуго времена да успете? будем видела Господина пет минута на само, моћи ћу, да дам тачан одговор Госпоћи. »— Нидећете га одмах, дете моје. Али ва.м у напред кажем, да није леп. »— То ми је са свим све једно, Госпоћо. Раздвојила сам ја до сада и врло ружне. Али, да ли се госпоћа обавестила о мирису. »— Да, добра моја Розо, врбена. »— У толико бол.е, Госпоћо, ја много волем тај мирис! Можс ли ми госпо!>а рећи, да ли господинова љубавница носи рубље од свиле? »— Пе, детс моје: од ба-

»— ()х! Госпоћо, то пот-|Тиста с чипкама. п )но зависи од ноног Темперамснта

господи Чим

» Ох, дакле, то јс особа од рсда. Свилсно руб-

ље почиње да посгаје опшге. »— 'Го је истина што кажете! »— Е добро, Госпоћо, ја ћу отиочети свој посао. »Она почс свој посао, заиста, одмах, као да ништа друго није радиш це лог свог живота. »Један час доцније, доће мој муж. Роза га чак погледа, али он погледа њу. Осећала је врло јак мирис врбене. После пет минута, она изаће. »Он ме одмах упита: - Која је го девојка? »— Па.... моја нова собарица. »— Где стс јс иашли? » Упутила ми је бароница од Грачжери, с најбољим препорукама. » Ах! она је прилично лепа. »- Би налазите? »— Па да.,., заједиу собарицу. »Била сам уехићеча. 0бећала сам, да је већ почео, да се пеца. «Истога вечера Роза ми рече: »Могу још садч да оесћам, Госпоћи да то нсће трајати више од петнаест дана. Гоеподин је врло лак! »— Ах! ви сте већ покушали? »— Пе, Госпоћо; али то се види на грви поглед. Он већ жели. да ме пол.уби пролазсћи поред мене, » Пијс вам ништа казао? Не, Госпоћо; само ме је гштао за име... да би чуо боју мога гласа. Нрло добро, моја Розо. Продужите што брз;е можете. „— Нека сс Гос шћа не плаши. Ја ћу се опирати колико је потребно, да не би себе омаловажила. „Послс осам дома, мој муж нијс готово нишс иалазио. Видела <«м га да

тумара цело по подне по кући; а што је најзначај није у целој ствари, то је што .ме више није спреча вао да излазим. А ја сом цео дан проводила изван куће... да... да би он био слободан. Деветог дана кад ме је Роза свлачи.па, рече ми с бојажљиношћу: — Свршено је, Госпоћо, овога јутра. „— Била сам мало изненаћепа, али баш ни мало узбућена, не због саме ствари, већ више због на чина на који ми је она то саопштила. Муцала сам: И.... и.... лепо се свршило?... — Ох! врло добро, Госпоћо. Има већ т|пи дана како ме иапада, али ја ниса.м хтела тако брзо. Госпоћа ће ме предуп])едити кад жели хватање на делу. » Да, девојко. Пазиге!... узмимо четвртак. »— Нека буде у четвр-

так, Госпоћо, ја му нећу ништа допустиги до тога дана, да би га дрл:ала као запету пушку. »— Ви сте уверени, да нећете промашити? »— Ох! да Госпоћо, сасвим уверева. Ја ћу под паљивати и уцењивати го сподина, а попустићу та чно у час, који ми госпоћа будс назначила. »— Узмимо у пет часова, добра моја Розо. »— Нека буде у пет часова, Госпоћо, и на коме месту? »— Па.... у мојој соби. »— Нека буде, у госпоћиној соби. »Затим, драга моја, ти (ојмиш шта сам радила. Прво сам нашла оца и мајку, а за тим мог ујака д‘0рвелен, председника, затим г. Рапле, судију, приате.ва мога мужа. Писам им унанред казала шта ћу им показати. Ућоше сви на

јпрсткма до врата од моје собе. Ја сам чекала петчасова Ох! како ми је куцало срце. Довелп сам горе исто тако и вратара, да би нмала једног сведока више. И загим, .. и аатнм, у гренутку квд је чаеовник почво да кмш, тан, ја ши ром отвара.м воата Ах! ах! ах! било је у пуномјеку... у пјном.,. драга моја... Ах! каква глава!... да си видела главу!... И онсе окренуо... глгпак! Ах! како је бно смешан... Ја сам се смејала, смејала... Н отац који се наљутио, и хтео да бије мог мужа... 11 врагар, добар слЈ га, који му је помагао, да се обуче... пред нама... прел нама .. Он је закопчавао своје упртаче... то је била лакрдија!... Шго се тиче Розе, опа је била изврсна! дословцс изврсна... Плакала је... плакала је врло добро. То је красна девојка... Ако ти некад