Narod
ГТЈ'.
бровдљаца из јужиих прсвчнција подјармљепих од Аустрије, који се боре и умиру у редовима Спсразума. С тога управа тражи: а) да Италија меОу државама Споразума прсдводи политику, проглашену у априлу 1918 на римском конгресу, добиеши тако прва међу свим народима право да закључује економскс уговоре са целом словенском расом; б) да се спојс досадашњи уговори Савезника иротив Аустро Угарске са уговорима, у којима 1>е учествовати народи, који су у току рата доби ли националну персонал нсст и који су признати као ратујуће странке; тражи да влада оствари ову
политику, признавши наццоналне покрете, помажући и олакшавајући обра зоваше легија југословенских и румунских доброво љаца, који траже да се бо ре против Аустрије на на шем фронту и у српског војсци.
СДСТАКАК РАЈХСРАТА Цирих. — Из Беча Аустријски се. парламенат не-ће састати 11 септембра како је билс утврћено, ве'ћ можда у октобру, пошто су Чсси, Југословени, Русини, и социјалисти ис трајни у опозицији. Немци нсмзју поверења у владу, сматрајући да она још мисли на федерализам. ЛОГАЂАЈИ У Р У С И Ј И
Штокхолм. »Утро Мо сков« каже да се Чехосло заци напазе пред Нижњи Новгородом и да сугабољшевици нагло евакуисали, мреневши у Москву дрл;авну штампарију и канцсла ријс и око 10.000 радиика и чипонника. Вашингтон. —Амбасадор Сједињених Држава у Русији, Франсис, у једној депешиод
вља да суСавезницн за узели Оловјанају, задобивши заробљеника, 4 топа и митраљеза Токио. — Један званичан јапански извештај каже Непријатељ се повукао на десну обалу Усури и успоставио гро своје војске на новнм положајима код Шима ‘ковке. Дванајеста једи-
12 августа, извештава визија заузела положај своју владу, да један на левој обали код жечехословачки официр, љезничке пруге Антекоји је стигао у Арх^н-Фака Маловка и извргелск, прича, да руске шила извиђања. трупе, наклоњене спо-| .12 августа непријај>азуму, оперишу заје-.тел. се повукао на седно са Чехословацима,[вер: заузели смо Шикоји наетупају према ^аковку. 3-иаду дуж трансибир Савезничке трупе гоне непријатеља одјутра 13 августа. Од 10 до 12 августа погинула су 2 оФицира и 50 војннка. и 129 војника је ран>ено. Непријатељеви су губитци двосгруки. Само број лешева које је оставио натерену износн 300. Између осталога смо запленили два блиндирана аутомобила, три топа, четири митраљеза, 10.000 метара тедеФонеке жнце, велики број пушака и велику количину муниције. Непсзната је величина и вредност непријатељских ефектвва, које оперишу дуж жељезничке пруге. Непријатељ је прн свом повлачењу порушио жељезничке мостове и резервоаре
ске пруге, долазећи из Екатериненбурга. Ова се вест сматра као важна, јер показује држање Руса према Чехословацима. Овај је официр изјавио, да су Руси готови да оборе бољшевички режим и да војници ступају у масама у војеку да би помогли Чихословацима. Петроград. — Проглас терористичког режима увећава страх код буржоаских класа. Опсадно стање у Москви и у Петрограду јестрого. Дању и иоћу крстаре градским улицамд. коњичке патролс врше'ћи строгу коитролу. Пекинг. Семенов ја-
воде и отровао изворе. Чеси су са запада заузели Илипск и Новојеленск, Козаци држе окогину. Извештаји кажу, да се црвена гарда повлачикаистоку дуж жељезничке пруге и к југу у лравцу руско - кинеске грапице и у правцу Кја гке. Непријатељ се искрцао код Кам?.ре ЈБубалов, али наишавш= на отпор руских трупа прешао је у деФанзиву Најзад је био истеран од Руса и у ноћн од 11 августа евакуисао је те положаје. Непријатељ се поново укрцао на лађе на језеру Ханка и повукао се на исток. Петрогрлд. —Увладиним круговима мисле, да је овог пута Савинков био оргаиизатор атентата у Мо скви иротив Лењина и у Петрограду против Урицког. »Известија« публикује једаи коментар који овако почиње: »Смрт Урицког и снака капља проливене Лењинове крви биће напла ћеиа главама капиталиста и њихових ортака.« Дужносг ће бити владе радиика и црвсне гарде да предуаму најстроже и нај окрутиије мере не само против оних који огворено проповедају револуцију про тив владе совјета, већ и против оних којиподстичу масе против садашњих управљача.« -ђенерал Диац, посетио је фронт битке, где је пробавио неколико дана. За време свог боравка у Француској конферисао је са Поенкареом, Клемансоом и Пишоном. Затим је отишао у команду савезничких армијау у Француској, и посетио маршала Фоша, с којим се дуго зздржао
Дневне Вести П 0 И Е Н Косара С. Рисгића са децом даваће годишњи ларастос своме покојном мужу Сретену Ристићу н.пуковнику у недељу 2 септ. у 10 часова пре подпе на гробљу у Зетинлику.
у разговору и коме је поновио честитања на победама ових последњих дана. Сем тога посетио је командаите француских, енглеских и америчких армија. Бенерал Диац је затим прешао фронт битке и прегледао наше борачке контингенте. Ђенерал Диац се вратио у Италију.
ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
У Мићеданији. —Зауставили смо непријатељска одељења, којасу под заштитом интензивне артиљеријске ватре покушала да про-
дру у цаше полежаје источно од коте 1050. Непријатељ је претр. пео тешке губитке пре него што је стигао до наших линија.
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ
ФРАНЦУШ КОМИНИКЕ Северно од Елете једним испадом смо задлбили заробљеника. Артиљерија је била врло нктивна у близини Ремса и Прона. Одбили смо два ппијатељска испада у Шампањи и у Вогезима. 23 сата. — Западно од Сен Кантена у вези са енглеским трупама Французн су напредовали до пута Олнон -Сави. Америчка армија
Париз. — »Еко де Пари« јавл>а, да Немци грозничаво раде на реформисању утврђења Анверса и подижу нов низ утврђених линија „ . ,од Анверса до Мевемора 191 / била зау-| ца 0ва најотпор зела ово село, сада 1 С нија линија добиће по други пут напалај име Дарсивал на истом терену са је-
днаким успехом. Друге енглеске трупе напале су на не- каналу Норд.северно од Авренкура. После живе борбе наше су трупе за узеле село и у исто време део Хинденбургове линије између села и канала Норд. Северно од пута
је напала ]утрос у Бапом Камбре лан-
УКРАЈИНА
кашаЈерске сутруп ј после жестоке борбе потпуно заузеле Мевр. У току ових операција задобили смо око 1.000 заро бљеника. На северном делу нашег фронта, данас смо поново напредовали. ИТАЈ1ИЈАНСКИ К01У1ИНИКЕ Западно од Мори наше су патроле, прешавши ра-
пределу Сен Мије ла. Операције се развијају под нај бољим условима. АМЕРИЧКИ КОМИНИКЕ Јз^трос су наше трупе, оперишући на сектору Сен Мијела, знатно напредовале. Потпомогнуте француским јединицама оне су сломиле непријатељски отпор и иа неким тачкама напредовале 8 километара у дубину. До сада смо задобили 8.000 заро бљеника. Операције се настављају. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Успешно смо каставили операције на сектоЦирих. — Јављају из ру Ав 1- енк У1 за Кијева, да је услед не-; Ј У 1 Р ° с С У свглеске Ј ’ А 1 ■* л трупе, уттркос неповољпрестаних монархисти- ног В ремена, напале и чких манифестација од заузеле Трекол и стару стране Руса у кафана- енглеску линију ровова ма и гостионицама, ми- | источно к севврво одонистар укутрашњих де-ј Б01 \ места ' ла наредио да се ухап-; Д есно њих ноиосе и протерају демои- зеланске С У т руп с на_ странти. предовале ка шуми Гу— 'зокур, савладавши јаки ДИАЦ У ФРАНЦУСКОЈ нспријатсљски отпор — Авренкур. ШесдеПариз. — Генерали [сет друга јорширска дисим италијанске војске.визија, која је 20 но-;банских чета.
Париз. — Листови коментаришу Бурија нов говор, у коме виде почстак нове офанзиве за мир од стране централних сила, које у очајању, гледају да па Савезнике баце одговорност за наставак рата. Париз. — Аустралијански поручник Це цил Кили, најбољи пливач на свету, погинуо је 18 августа, у моменту, кад је на челу одреда од 500 пливача,
ж . Г' који су прешли Сому, в .
Споразума и проблеме после рата. Сантиаго де Чиле. Посаде немачких интерни. раних пароброда покушале су, да потопе своје лађе ( Шада и јавно мнењеузру. јани су због тога. Париз. — Јављају ц, Штокхолма, да ћесе уси)>о састати у Копенхагеиу шведски, норвешки и дански крал.. Париз. — Пошто јеу. тврдио да је немачко повлачење билопод! тежим околностима, »0« Либр« нзјавЈБује, да ће се битка наставити. Никада Француске к енглеске армије нису биле у бољем стању, но што су сада. Америчка армија ступа у борбу са евојим најбољии еле ментима. Париз. — Лвиатвчар Ненжесе задобио је четрдесет четврту побелу ј
опколио непријатељске положаје изаузео кључ Пђроре, Мон Сен Кантен. Ци р и х. »Гексише Фолксцајтунг« каже, да је литвански сабор, по одобрењу немачке владе, донео бдлуку, да Вилна постане престоница Литваније. ()вом одлуком се демантује вест, према којој је Вилна
зне системе жица, уништи- имала у састав н о в е ле ј е д н у непријатељску! д ПЖ ' аВ е предсгражу, задобивши за- '
робљеника и материјала. 11а ушћу Пјаве одељења
Рим. — Орландо је отиутовао на фронт, да
морнара и војника Једним ! 0 б авести краља о ОДу сиољно ' по ' тка и један ми^раљез. ујлитици К0|е су донеседолини Орних и Фекер сул.не на последњој седниГЈјаве патроле су успешно ци министарског саузнемиривале непријатеља проузроковавши му губитке и запленивши материјала. У Вал Арса, на висоравни Азиаго и у зони Азолоие чесга и жива артиљеријска акција. Оборена су три непријатељСка аероплана.
У Албанији.—Јужно од Берата измсЈју Осума и Томорице билоје јуче сукоба измсђу непријатељских снага и наших истакнутих ал-
вета. Лондон. — Члан Доњег Дома капетан 0свалд Хевлеј погинуо је на фронту. Лондон. — Очекују се као догафај одвелике важности, говори Лојда Џорџа и Аскита, које ће држати у изборној борби. Држи се, да ће Лојд Џорџ понова изложити у јаснимјну и комуникације уза потезима циљеве рата|плави реке Градешнип*
ваздуху. Париз. — Францу ска штампа са ирони јом коментарише велн ку офанзиву мира кој] су предузеле централа; силе преко аустријски политичара као свој предстраже.Штампа на рочито истиче да јео ва кампања непосредв! последица савезнички победа. Кад Аустро Н( мци виде да могу има ти успеха на бојно! | пољу, онда само миа на своје амбиције,акз им ствари иду’ наопак онда говоре о миру. Вашингтон.—Ше америчког главног штз ба јавља да су амерк чке трупе стиглеуАр хангелск. Париз. — »Тан«ка же, да је Америчкомн паду циљ, да исправ клин Сен-Мијела, кој су Немци направил; крајем септембра 191 године.
СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТА Уепешно смо тукл( непријатељску позадн
буде потребчо, не заборави је! »И ево ме... Дошла сзм одмах да тк мсп]>ичам догаћај... одма.ч. Ја сам слободна. Жввео развод!«... 11 отпоче да игра у сро динн салона, док је мала бароница, замишљсна и иезадовољна, прогунћала; — »Зашго ме ниси позвала да то видим?«
ПОДЛИСТАК АРКИЗЕ7А >2 ** / Роман од Фелиснака Шансора —
САОПШТЕЊА I Милан Деши),, , ( а ее ЈавнИу-! коиди чстс
Имаћаше костима као што је имао и нсколико станова попут сваког правог рсволуционара, гото вог да одмах с речи преће на дела. Ово му је бкло као нека врста потребне предострожносл и на случај невоље и тешких дана, —
народ тако веруЈе и сви смоми мећу собом једнаки,
Иа сте, Аристиде, веома духоввт. Нама ће се ускратити царство иебеско, које је обећао будалама велнкн философ, који је завршио на крсту. Баш ме је много стало и до те багателе, ја сам
1о можете прочитати и на човек од стварпости свима јавнвмспоменицима/ Иеграва иодиже свој 1 азда се шели ! Али штап, па нрво хоризонга болим таквог! шану сво- талним а затим вертикалме суе.еду један од репор- иим покретом своје опрутера, адвокат без клијената- женс руке учини внак крсле и секретар Општег 1 > а-|та. Затим га спусти благо
во ! Али како се то управо десило? Маетаде општи смех и жагор.
— Станите мало ! повика Нсграва, Аршимбо ј; радио са нама, он је био наш човск. Још ми се чнни да га гледам где седсћи
Једним ударцем руке 11е грава још више завали у страну свој шешир. — Најзад, тако је! Смејмо се! Аршимбо је изгуб■ љен јц редакцију, према томе може се сматрати као да никид у њој нијснибио! А, а! даклем је ухваћен!...
за оним столом пише свој Најзад и крајње је време! чланак не обзирући се ниј — Шта Ни то говорите? на кога, чланак без паро јупаде Клод Сарзак, ко Вам то каже да је министар у-
»или« за херојске дане, ка-;деничког Удружења
чито личних претензија али ипак за то добар члан- хапшен? чић. Био би одличан \роко- на главу свога сарадника ничар у каквом провинци-
на тај начин је Барзак Ј хватио Лршимбо-а. Тим боље! Један 6 био миње! упаде Неграв! тако да се није могло нв дети да ли то говори <Х биљно или се шали. Ми- 11 ср ђе је излишно према »Ј дима, који не мисле о џх ћи народа. Затим учнии једаи крст око ссбе сама и по глади своје обешене брко
ве, који, да су само
би«
» 'гнл.н-Цу нареднику 2' ° Је то он сЛм често ' го Т ме бешс стављено у дуж-ји грохотом се иасмеја каојалном листу; једпом речи •ч батал,. и. п. Бр. ш. ' во Р и <> У друштву наинних.јност, да за 150 франака какав интелигентан кловн.способан за’свс, па чак и —-Упаха и оудала. мссечне плате попуњава ду-| 11о о-чему беше то го- ! Да буде министар.
ПОШТА ЗА СРБКЈУ
Бсћипа редактора се ди јховитим изразима разне вор? какав је го нов дога
же са своји\ седишта на дневне вести.
Немојте се дизати! пема овдс газде мој мали
• ’ глас Пегравин НладимиЈ) Мијатовић јавл.а 1 -оојој жеии Смиљн Београд 1 ” 7'!,, , Далмитинска ч.шца Бр. 19даје викн У ои ’ ствари му Је.Бријапе. Ми смо сви браси браћом: Нојислаиом,1 ова Ј анак на;кње исома лас-.ћа, сви једнаки, само пријатељи удружени ради једиога цил.а, са истим интересима. ) Да, али шперееи су често иеома супротни.
1>ај? запига Неграва.
Шш велиш ? 1 азда?! Мираид отпоче без ус- пачисто: да ли нам се ва-
министар. Часг ]>едакције изиск\Је да претходно будемо
МилоЈем И Пелрпнијем Мијато-јкао). Зар сам ја какав ти !»>и | 11 |К | ! | п°м Ј. Бил,цЦем|рат1н, да ме тако дочеку-
Стчпаиом МонаковиБем и Л
1 Т 11 !Ц|>о'м РадмидовиБем.
г Ф а 'јј.ете_? Ја сам Бам то иећ ___'једнрм забранио. Господо, )ми смо у Гспублици бар
дник Крста Љ. Милетић ; —
тезан.а : — Минисгра Привредс у хиатили.... — Га наје могуће, Ар шимбо, ухапшен! повикашс нсколвко глцсова лс да јући Миранду да заорши сеГо.ју мисао. Браво! Бра-
ља смејати због овс вести или плакати. Како? шта велите? Да ее смејемо? запита сарад ник — апархиста, који је за пет франака диевпо уметао у дневие весги духовите изразе.
Меграва, нераеиоложен, баци иа Миранда поглед човека, који не дозвољава да се са њиме тера шала, па ма како кратка она била. — Онда шта го значи, господине?... — Га ви ми нисгедозно лили да завршим, речс Жак де Мирацд. Коњ у фијакеру министра Аршимбо-а беше се уплашио, тако да јс минисгар једно време био у смргној спасности. Мој при јатељ је зауставио уплашено живинче; и ето
краћи, давали би му глед каквог галског погл* вице. Ј — Гадије би мибило,! 1 га је ухватио комесар 110 лиције! Неграва бсшс стио оно иа врло хл 8 '* 81 начин, па одмах затим Д 0 баци : — Од куда Бам га ИДСЈ 8 Барзаче, да хвнтатс }’ п ' 1 шенс кон>е? Аршимбо је м°га° м ; ко погинути, одврати • ранд. (Насгавиће се)
Штампарија Акуарови.